Evropska centralna banka prinuđena da bira između dva zla: Čuvari evra u škripcu

Zaposleni u jednom lancu supermarketa bili su zaprepašćeni kojom brzinom je rasprodato zamrznuto mešano povrće koje je bilo na popustu. Njihova konkurencija je imala jeftiniju picu i maslac – i to je nestalo u tren oka. Prošle nedelje u mnogim prodavnicama tehničke robe nisu mogli da se pronađu kanisteri za benzin, jer su se mnogi, pre isteka popusta krajem avgusta, dodatno snabdeli gorivom kako bi izbegli očekivano poskupljenje.

Nemci se boje. Boje se inflacije. I čine sve da nekako izbegnu stalno rastuće cene – čak i ako to ponekad deluje groteskno. Velika poskupljenja trenutno su najveća briga ljudi u toj zemlji – s prvog mesta je sada tako potisnut strah od korone. To je rezultat studije Instituta za istraživanje tržišta GfK: 84 odsto ispitanih zabrinuto je zbog rasta cena energije, a 80 procenata zbog cena hrane. Rezultat je sledeći: ljudi sve više gube poverenje i sve manje veruju da čuvari valute mogu da stave pod kontrolu neverovatnu inflaciju.

Poverenje na kocki

Takav razvoj događaja upalio je lampice za uzbunu u Evropskoj centralnoj banci (ECB), koja se sada boji za svoj ugled i poverenje. To je jedini način da se objasne novi tonovi koji odatle dopiru. Uostalom, jedna od direktorki ECB Izabel Šnabel, koja je mesecima u više navrata smirivala situaciju i izjavljivala da je inflacija samo privremena pojava, sada je počela jasno da se izražava.

Na simpozijumu koji je u Džekson holu organizovala američka centralna banke (FED), Šnabel je rekla da centralne banke sada moraju da deluju efikasno. „Što duže inflacija ostane visoka, to je veći rizik da javnost izgubi poverenje u našu odlučnost i sposobnost da održimo kupovnu moć.“ Ako se monetarna politika brzo ne promeni, troškovi bi mogli da budu ogromni i zato je, kaže, potrebno vratiti inflaciju na zacrtanu vrednost od dva odsto.

Inflacija veća od 20 odsto u nekim zemljama evrozone

Međutim, monetarni čuvari su u ovom trenutku od toga kilometrima daleko. Inflacija u evrozoni je u avgustu dostigla novi rekord – 9,1 odsto. U mnogim zemljama je potpuno izmakla kontroli. U baltičkim, na primer, ona već mesecima prelazi vrednost od 20 procenata. Najveća inflacija je trenutno u Estoniji 25,2 odsto. Stopa inflacije u Nemačkoj, na osnovu obračuna EU, iznosi 8,8 odsto – a prema nemačkoj statistici 7,9 procnata.

Na finansijskim tržištima su izjave Izabel Šnabel shvaćene kao da ECB sada ubrzava korak kako bi preduzela mere protiv inflacije. Na to pozivaju i brojni članovi Saveta Evropske centralne banke, pre svega predsednik nemačke Bundesbanke Joahim Nagel. „Inflacija postaje teret za sve veći broj ljudi. Zato je hitno potrebno da Upravni odbor na svom sledećem sastanku odlučno deluje u borbi protiv inflacije“, rekao je Nagel.

Podršku je dobio uglavnom iz Holandije i baltičkih država. Nakon što su u julu monetarni čuvari napravili zaokret i podigli kamatne stope, posmatrači sada očekuju da će najavljeno podizanje kamata biti veće od očekivanog. Oni očekuju rast od 0,75, umesto najavljenih 0,5 procentnih bodova. Time bi se glavna kamatna stopa povećala na 1,25 odsto.

Ali čak i tada bi evropske kamate bile upola manje nego u SAD, gde je inflacija na sličnom, rekordnom nivou. Mnogi ekonomisti zato pozivaju na dalja snažna povećanja kamatnih stopa. Glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer smatra recimo da je nivo kamatne stope od najmanje četiri odsto neophodan ako se zaista želi da se galopirajuća inflacija stavi pod kontrolu.

Šta znače visoke kamate

Nekoliko je razloga za neodlučnu i ne baš snažnu monetarnu politiku – na primer zabrinutost da bi previsoke kamatne stope opet mogle da dovedu u probleme zemlje juga Evrope. One bi zbog toga morale da plaćaju veće kamate ako se ponovo zaduže.

Postoje i ozbiljni strahovi da bi preterano povećanje kamata moglo dodatno da uguši privredu koja ionako pati od prekinutih lanaca snabdevanja, vrtoglavog rasta troškova sirovina i energije, te pada poverenja potrošača. Ako kamatne stope nastave značajno da rastu, to bi privredu moglo još više da optereti.

Rastuće kamatne stope, barem u teoriji, dovode do toga da potrošači više štede, a manje troše. Preduzeća tada ne uspevaju da prodaju svoju robu i zato smanjuju proizvodnju. Veće kamatne stope znače i da firme moraju da plaćaju više za kredite, što dovodi do odlaganja investicija, ali i inovacija. Rezultat svega je da se ekonomski rast smanjuje, da ekonomija klizi u recesiju, a da nezaposlenost raste.

Šta još ECB može da učini?

Evropska centralna banka prinuđena je da bira između dva zla: ako ne deluje dovoljno odlučno protiv visokih cena, izgubiće poverenje. To je egzistencijalno pitanje, jer evro, kao i svaka valuta, funkcioniše samo ako ljudi imaju poverenja i ako veruju da će ECB da osigura očuvanje kupovne moći. Ali, ako ECB deluje suviše jako, to će da oslabi privredu. To bi takođe imalo ogromne posledice po stanovništvo, jer smanjenje rasta privrede obično dovodi i do smanjenja broja zaposlenih, piše DW.

Evropska centralna banka ne može da napravi čudo. Ona nema kontrolu nad mnogim faktorima koji podstiču inflaciju: rat protiv Ukrajine koji poskupljuje energiju, lanci snabdevanja poremećeni koronom što poskupljuje transport i sirovine ili dekarbonizacija, koja može da se sprovede samo uz ogromne troškove, što opet podstiče inflaciju. U suštini, to znači da je inflacija došla da ostane.

Niske stope poskupljenja od dva odsto i manje za sada su prošlost. No s instrumentima koje ima na raspolaganju, ECB može bar da ublaži ukupan nivo inflacije – to je ono što očekuju i potrošači i preduzetnici. Mnogo je toga što ukazuje da su čuvari monete to uvideli.