Evropska centralna banka suspendovala pravo glasa "Alta Pay" i "Diplomat Pay" u Adiko banci 1Evropska centralna banka Foto: EPA/ BORIS ROESSLER

Višemesečna saga o preuzimanju austrijske Adiko banke, koja posluje na tržištu svih zemalja regiona, pre dva dana dobila je novi zaplet, a u ceo postupak ovoga puta umešala se direktno Evropska centralna banka, piše danas Forbs Srbija.

U saopštenju Adiko banke navodi se da su monetarne vlasti iz Frankfurta suspendovale pravo glasa Alta Pay, srpskog biznismena Davora Macure i firme Diplomat Pay doo, javnosti skoro nepoznatog Stefana Rodića, jer su te firme zajednički delovale kako bi stekle udeo od gotovo 20 odsto u toj banci.

Suspenzija je privremena, a odnosi se na pravo glasa, odnosno odlučivanja a na osnovu vlasništva koje dve firme imaju u Adiko banci, pošto Alta Pay poseduje 9,63 akcija, a Diplomat pay 9,99 odsto.

U saopštenju ECB se navodi da je utvrđeno da su dve kompanije delovale zajednički u akciji sticanja kvalifikovanog udela u banci koji iznosi 19,62 odsto i pritom nisu obavestili o tome austrijsku Komisiju za hartije od vrednosti, a što su bile u obavezi prema zakonima koji regulišu austrijsko bankarsko tržište.

Suspenzija će se odnositi na sve dalje akcije koje steknu ove dve firme, a ECB će tražiti od privrednog suda u Beču da imenuje poverenika za suspendovana prava glasa.

U trci za akcije Adiko banke su osim Alta pay grupe i slovenačka banka NLB, ali i domaća MK grupa, doduše ne preko AIK banke, nego preko kompanije Agri Europe Cyprus, koju kontroliše Miodrag Kostić, piše Forbs Srbija koji je istaživao zašto je austrijska banka toliko važna domaćim bankarima pa se u trci za njene akcije ne libe, kako su naveli, ni zaobilaženja jasnih i obavezujućih propisa.

Banke su trenutno u izuzetno dobroj siutaciji kada je reč o likvidnosti, a to onda pospešuje procese preuzimanja. Pošto je u Srbiji u poslednje vreme bilo dosta preuzimanja, Adiko kao relativno mala banka je spremna za prodaju i to je motiv zašto je tražena, smatra finansijski analitičar Nenad Gujaničić.

On je za Forbs Srbija rekao da je bez obzira na mali udeo koji Adiko banka ima na domaćem bankarskom tržištu, ona dobar ulov za domaći bankarski sektor.

„Kostićevoj AIK banci bi to pomoglo da dodatno učvrsti lidersku poziciju, Alta Pay grupi bi donelo mogućnost da se pozicionira, jer je i dalje beznačajna, a NLB-u koji važi kao glavni favorit za budućeg vlasnika, je ova banka značajna zbog ulaska na tržište Hrvatske, jer zbog nerešenog pitanja stare štednje, Nova ljubljanska banka to do sada nije uspevala. Pošto im je do sada to tržište bilo zabranjeno, ovo vide kao idealnu priliku, a osokoljeni su i uspehom sa privatizacijom naše Komercijalne banke“, objasnio je Gujaničić, navodeći da NLB osim mađarske OTP grupe i nema većeg regionalnog konkurenta.

Prema trenutnim podacima, najveći pojedinačni akcionari Adiko banke su Agri Europe Cyprus, iza kojeg stoji srpski biznismen Miodrag Kostić i Diplomat Pay, daleko manje poznatog Stefana Rodića sa po 9,99 odsto udela.

Treći akcionar, Alta Pay grupa poseduje 9,63 odsto akcija, u rukama EBRD-a je 8,4 odsto, a peti najveći akcionar je Dr. Jelitzka plus Partner sa udelom od 6,88 odsto.

Kako piše Forbs Srbija biznismen Davor Macura i njegova Alta grupa na srpsko finansijsko tržište ušli su iz biznisa sa menjačnicama, od koji je poslednjih godina nastala platna institucija Alta Pay, dok je kupovinom nekadašnje JUBMES banke Macura ušao u bankarski sektor.

Sa druge strane, o Stefanu Rodiću, vlasniku Diplomat Pay, javnost skoro da ne zna ništa. Ovo preduzeće osnovano je juna 2017. godine a šifra delatnosti je brokerski poslovi sa hartijama od vrednosti i bezanskom robom.

Rodić se, prema podacima sa APR-a, vodi kao vlasnik ovog preduzeća od aprila 2020, do kada je vlasnik Diplomat Pay bio Dejan Majes.

Prema podacima iz Finansijskog izveštaja preduzeće je u 2023. godini ostvarilo ukupne prihode od 36,8 miliona dinara, dok su godinu dana pre toga iznosili 28,6 miliona. Tako je neto dobit povećana sa 8,8 miliona dinara na 12,4 miliona dinara.

Prema podacima Narodne banke Srbije, Adiko banka je prema aktivi 12 banka po učešću na bankarskom tržištu. Finansijski rezultati pokazuju da je prošle godine ostvarila neto dobit od 600 miliona dinara, a pokazatelj adekvatnosti kapitala je 30,2 odsto.

Ostvarili su rast prihoda od kamata 22 odsto u poređenju sa 2022, imali su povećanje broja novih klijenata za 46.000 i rast portfolija 7,7 odsto u segmentu građana i sedam odsto u segmentu malih i srednjih preduzeća.

U Srbiji ima 34 ekspoziture, a inače Adiko banka u regionu posluje i na tržištima Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i BiH.

Akcionari Adiko banke imaju rok do sutra, 16. avgusta da se izjasne o ponudi NLB banke koja ne pristaje na kupovinu manje od 75 odsto udela. To bi, međutim, značilo da bi i neki od srpskih igrača morao da izađe iz igre i proda akcije NLB-u, piše Forbs Srbija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari