Nova ekonomija: Uskoro potpisivanje memoranduma o strateškim sirovinama Evropske komisije i Srbije

Pismo o namerama potpisali su u septembru prošle godine izvršni potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, a kako je potvrđeno Novoj ekonomiji iz EK, i projekti za kopanje litijuma u ​​Srbiji potencijalno su uključeni u ovo strateško partnerstvo, odnosno o njima će moći da se diskutuje pod okriljem strateškog partnerstva.

Na pitanje da li je nakon potpisivanja Pisma o namerama, došlo do bilo kakvog daljeg razvoja strateškog partnerstva, iz EK su naveli da se na osnovu Pisma o namerama predlaže potpisivanje Memoranduma o razumevanju, kojim će se tek uspostavljati strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Iz EK su rekli i da je nastavljena diskusije sa Srbijom o ovoj temi, kao i da se trenutno vode razgovori sa Savetom Evropske unije (EU) o dobijanju mandata da uđe u partnerstvo sa Srbijom, te da se nadaju da će uskoro strateško partnerstvo biti spremno za potpisivanje.

Pismo o namerama, kako su ukazali su iz EK, predstavlja važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema e-mobilnosti u Srbiji.

Precizirali su i da njihova strateška partnerstva pružaju okvir za saradnju u lancu vrednosti za čitav niz sirovina, a da se „memorandumi o razumevanju ne odnose na konkretne projekte ili sirovine“.

Novoj ekonomiji je u januaru potvrđeno da su se Srbija i EK saglasile da uspostave radnu grupu koju će činiti viši zvaničnici iz EU i Srbije, a kako bi se identifikovala lista zajedničnih aktivnosti, koje će biti suština partnerstva dve strane.

Početkom ove godine rečeno je i da su se obe strane složile da će, sve zajedničke industrijske aktivnosti, koje budu identifikovane duž lanaca vrednosti, biti zasnovane na zdravim, ekološkim, društvenim praksama i praksi dobrog upravljanja.

Iz Nove ekonomije su podsetili da EU ima memorandume o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina sa Norveškom, Ruandom, Grenlandom, Kongom, Zambijom, Čileom, Argentinom, Namibijom, Kazahstanom, Ukrajinom i Kanadom.

Savet EU nedavno je usvojio Akt o kritičnim sirovinama, čiji je cilj da osigura „sigurno i održivo“ snabdevanje kritičnim sirovinama za evropsku industriju i smanji zavisnost EU od uvoza od dobavljača iz jedne zemlje.

Kako je objašnjeno, Akt o kritičnim sirovinama precizira rokove za procedure izdavanja dozvola za projekte ekstrakcije u EU i omogućava Komisiji i državama članicama da označe projekat kao strateški.

Iz Nove ekonomije su naveli da će projekti ekstrakcije dobiti dozvole u ​​roku od maksimalno 27 meseci, dok projekti za reciklažu i preradu treba da dobiju u ​​roku od 15 meseci.

„EK potrebe za nabavkom kritičnih sirovina procenjuje od 2011. godine. Od tada, svake tri godine, objavljuje ažuriranu listu kritičnih sirovina EU. U 2023. godini analizirano je 87 materijala u pogledu rizika u snabdevanju i značaja za ekonomiju EU“, piše Nova ekonomija.

Sirovine koje će se smatrati kritičnim, prema listi iz 2023. godine, su – antimon, arsen, boksit, barit, berilijum, bizmut, bor, kobalt, koksni ugalj, bakar, feldspat, fluorov špat, galijum, germanijum, hafnijum, helijum, teški elementi retkih zemalja, laka retko-zemni elementi, litijum, magnezijum, mangan, prirodni grafit, nikl za baterije, niobijum, fosfatni kamen, fosfor, metali platinske grupe, skandijum, metal silicijum, stroncijum, tantal, metal titanijum, volfram i vanadijum.

Kako je precizirano, od 34 utvrđene kritične sirovine sastavljen je poseban popis strateških sirovina za materijale za koje se očekuje da će eksponencijalno rasti u smislu snabdevanja, koji imaju složene zahteve za proizvodnju i stoga su izložene većem riziku od problema sa nabavkom.

Na listi strateških sirovina EU se nalaze bizmut, bor, kobalz, galijum, germanijum, teški elementi retkih zemalja, litijum, magnezijum, mangan, niobijum, prirodni grafit, metali platinske grupe, metal silicijum, volfram, nikl, metal titanijum i bakar.

„U samom Aktu piše da se Uredba donosi budući da je potrebno doneti odgovarajuće mere potpore strateškim projektima za vađenje, preradu ili recikliranje strateških sirovina u Uniji koje bi u kombinaciji s merama država članica trebalo da doprinesu približavanju kapaciteta (strateških sirovina) referentnim vrednostima“, objavila je Nova ekonomija.

Prognoze su da će se „kineska dominacija“ u svim segmentima lanaca snabdevanja litijum – jonskim baterijama nastaviti tokom 2030. godine, ali u manjoj meri, jer će globalno snabdevanje biti diversifikovano.

Australija i Kanada su dve zemlje sa najvećim potencijalom da obezbede dodatno i niskorizično snabdevanje EU.

Drugi proizvođači koji bi mogli značajno da smanje rizike snabdevanja EU su Argentina i Čile za hemikalije litijuma, Mozambik i Tanzanija za prirodni grafit i SAD za rafinisani grafit.

Srbija je u Evropi, kako piše na sajtu EK, verovatan izvor minerala litijuma, za pretvaranje u hemikalije.

Prema jednoj od projekcija EU, Srbija potencijalno mogla da do 2030. godine zadovolji tri odsto potreba EU za prerađenim litijumom, objavila je Nova ekonomija.