Evropska komisija o Srbiji: Ove godine pad BDP od četiri odsto, iduće rast od šest odsto

U danas objavljenim ekonomskim prognozama Evropske komisije, za Srbiju za 2020. se predviđaju pad privatne potrošnje i investicija zbog restrikcija uvedenih tokom epidemije, kao i zbog neizvesnosti budućeg poslovanja, uz rast deficita i povećanje koeficijenta javnog duga za oko deset procentnih poena.

Znatno smanjenje deficita i snažan oporavak privatne potrošnje i investicija u Srbiji uslediće naredne godine, očekuje EK.

U Prolećnim ekonomskim prognozama za 2020. za ekonomiju zone evra predvidja se rekordan pad od 7,75 odsto i rast od 6,25 odsto u 2021. a za ekonomiju cele EU pad od 7,5 odsto ove godine i rast od oko 6,0 odsto u 2021.

Kako je navela EK, projekcije rasta za EU i zonu evra iz novog izveštaja su snižene za oko devet procentnih poena u odnosu na one iz Jesenjih ekonomskih prognoza 2019.

Komsija je objavila prognoze i za zemlje kandidate iz regiona pa se Albaniji prognozira pad od 4,8 odsto u 2020. i ekonomski rast od 4,2 odsto u 2021, Crnoj Gori pad od 5,9 odsto ove godine i rast od 4,4 sledeće, a Severnoj Makedoniji pad od 3,9 odsto u tekućoj i rast od 4.0 odsto u narednoj godini.

U izveštaju o Srbiji se navodi da je ona pre krize nastale zbog pandemije, beležila snažan rast, uključujući i prvi kvartal ove godine. Takođe se podseća da je vanredno stanje u Srbiji uvedeno 15. marta, a da su prve mere popuštanja počele krajem aprila.

Za nezaposlenost u Sbiji se prognozira privremeni rast. Očekuje se da vladine mere donesu rezultate na polju sprečavanja pada zaposlenosti, ali će ekonomski pad ipak prekinuti kontinuirano smanjenje nezaposlenosti beleženo poslednjih pet godina.

Inflacija u Srbiji će, prema prognozama, na kratak rok dalje oslabiti zbog pada cena nafte i prigušene domaće tražnje, a rast inflacije se očekuje sledeće godine sa ekonomskm oporavkom.

Evropska komisija je ocenila da su perspektive rasta Srbije podložne velikoj nesigurnosti, uz rizike za pad.

Kako se navodi, potencijalno brže uklanjanje restrikcija uvedenih zbog epidemije moglo bi da donese brži i snažniji oporavak, dok duže trajanje restrikcija u nekim sektorima može snažnije da deluje na poverenje potrošača i njihove navike i time zakoči ekonomski oporavak.

Zbog toga će od ključnog značaja biti efikasnost mera za zaštitu raspoloživih prihoda domaćinstava i likvidnosti poslovnog sektora, ocenjuje se u izveštaju.

Spoljni rizik po ekonomiju Srbije potiče od potencijalno snažnijeg pada medju njenim glavnim trgovinskim partnerima što bi se odrazilo na srpski izvoz i investicije.

Zbog uticaja pandemije budžetski deficit Srbije će u 2020. porasti na 7,5 odsto BDP ali će 2021. snažno pasti, na 2,0 odsto BDP, navodi EK.

Prognizira se da će javni dug porasti iznad 60 odsto BDP u 2020. odražavajući i visok deficit i pad BDP, a zatim će u 2021. početi postepeni pad u skladu sa ekonomskim oporavkom i smanjenjem deficita.