EK: Privredni rast Srbije sledeće godine 4,2 odsto, inflacija pada na 3,7 odsto

U danas objavljenoj prognozi se ocenjuje da će rast BDP u Srbiji, nakon 4,2 odsto sledeće godine, u 2026. blago porasti na 4,3 odsto. Motor rasta je, kako se navodi, uglavnom domaća lična potrošnja za koju se očekuje da će se u naredne dve godine i povećati, a ujedno je rast podržan i liberalizacijom kreditne politike banaka i porastom potražnje u privredi i domaćinstvima za zajmovima.

Za 2025. godinu za Srbiju se procenjuje pad inflacije sa ovogodišnjih 4,7 odsto na 3,7 odsto, što bi bilo u okvirima ciljane inflacije Narodne banke Srbije od tri odsto, plus-minus 1,5 procentni poen.

Na izvoz će u Srbiji i dalje negativno delovati slaba inostrana potražnja, za koju se ocenjuje da će se postepeno blago poraviti tokom 2025. i 2026. godine.

U prognozi se, međutim, ocenjuje da će i uprkos takvim globalnim okolnostima Srbija nastaviti da širi svoje izvozno tržište zahvaljujući direktnim stranim investicijama u proizvodnju i njenom razvoju proizvodnih kapaciteta u proteklim godinama. Prognoza Komisije je dobra za uslužni sektor u Srbiji, i to prvenstveno zbog cvetanja IT sektora, poslovnog sektora i turizma.

Istovremeno, ocenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je 2023. godine iznosio 2,6 odsto BDP, u 2025. godini dostići pet odsto BDP, što je posledica pojačanog uvoza. Rizik za Srbiju, kako se navodi u analizi, predstavljaju relativno slabe prognoze rasta za njene glavne trgovinske partnere.

Opasnost je i da bi tvrdokorna inflacija mogla da ugrozi kupovnu moć. Domaću tražnju mogla bi da podstaknu ulaganja u organizaciju svetske izložbe EXPO 2027. ali bi ona mogla da donese i nepredviđenog porasta javnih ulaganja.

Evropska komisija konstatuje da u Srbiji tržište rada dobro funkcioniše, da je nezaposlenost smanjena, a ocenjuje se da bi znatno povećanje zarada, koje je 2023. godine iznosilo 14 odsto moglo do 2026. godine da uspori na sedam odsto uporedo sa padom inflacionih pritisaka. Ipak, prognozira se da će rast realnih zarada ostati u značajnoj meri pozitivan.

Budžetski deficit Srbije Komisija za ovu godinu prognozira na 2,9 odsto, a za 2026. i 2027. očekuje da on bude tri odsto, pri čemu se za 2026. godinu projektuje blagi pad javnog duga sa prošlogodišnjih 48,4 odsto BDP na 48 odsto BDP.

U regionu, rast BDP od 4,2 odsto se za 2025. prognozira i za Crnu Goru, ali se za tu zemlju kandidata za članstvo u EU, posle pada inflacije u svgustu na međugodišnju stopu od dva odsto, za sledeću godinu prognozira njen porast. Crna Gora je ove godine do avgusta imala i budžetski suficit od 1,3 odsto, ali su procene da će i tu doći do izvesnih pogoršanja zbog porasta plata, kao i da će zbog otplate dugova doći do porasta udela javnog duga u BDP.

Za Severnu Makedoniju Evropska komisija prognozira rast BDP od 2,6 odsto u 2025. godini, ali i pad inflacije na oko dva odsto. Prognozirani rast BDP Albanije je 3,6 odsto, a i inflacija u granicama ciljanih tri odsto. Sličan privredni rast kao u Albaniji, od 3,8 odsto, ali i blagi rast inflacije, prognoziran je i za Bosnu i Hercegovinu.

Za Evropsku uniju se u prognozi za sledeću godinu projektuje privredni rast od 1,5 odsto, posle ovogodišnjeg skromnog rasta za koji se očekuje da će na kraju godine iznositi 0,9 odsto. Rast je malo slabiji u zoni evra pa se za ovu godinu prognozira 0,8 odsto a za sledeću 1,3 odsto.

Evropska komisija, međutim, za EU prognozira nastavak pada inflacije koja je ove godine sa prognoziranih međugodišnjih 2,6 odsto više nego dvostruko manja od prošlogodišnjih 6,4 odsto, a u sledećoj godini bi trebalo da se spusti na stopu od 2,4 odsto. Za zonu evra je za sledeću godinu prognozirana stopa inflacije od 2,1 odsto.