Foto: OLIVIER HOSLET/EPAPosle grčke vlade i Evropska komisija uputila je vlastima u Srbiji dopis u kom se, između ostalog, ističe da je diskreciono odlučivanje Srbije po pitanju izdavanja dozvola kompanijama koje izvoze neopasni otpad „preterano“da može dovesti do potpune zabrane izvoza.
Te da time država Srbija krši odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Zbog ovoga, Evropska komisija predlaže što hitniji sastanak u Briselu.
„Insistiramo na tome da je diskrecija koju sprovodite u vezi sa procedurom izdavanja dozvola preterana i da de fakto vodi do potpune zabrane izvoza“, ističe se u pismu direktorke za Zapadni Balkan EK Genoveve Ruiz Kalavera adresiranom na Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije.
Zbog ovoga se, kako se ističe u dopisu u koje je naš list imao uvid, više kompanija od decembra 2017. žalilo direktno Evropskoj komisiji.
U EK napominju kako Srbija ima diskreciono pravo kada se radi o izdavanju dozvola za proizvode koji su pokriveni Bazelskom konvencijom, ali da se ovde radi o izvozu otpada koji ne potpada pod Konvenciju, odnosno odnosi se na probleme sa izvozom neopasnog otpada, konkretno metala koji može da se koristi kao sekundarni sirovi materijal.
Trenutne procedure, napominje se u dopisu EK, stvaraju neopravdane barijere u trgovini EU i Srbije i zato se mogu smatrati kršenjem člana 36. SSP, prema kom, između ostalog, ne sme biti nikakvih kvantitativnih ograničenja uvoza ili izvoza.
„Komisija zadržava pravo da razmotri svaku moguću zaštitu u slučaju da se Srbija ne pridržava obaveza koje je preuzela potpisivanjem SSP, naročito imajući u vidu da je Srbija u 2016. imala 100 miliona evra izvoza u EU“, navodi se u pismu EK.
Dnevni list Danas juče je pisao o problemu sa promenom zakonodavstva koje se tiče izvoza neopasnog otpada. Vlada Grčke je početkom godine zatražila od vlasti u Srbiji da izmeni zakone koji se odnose na izvoz neopasnog otpada u druge zemlje jer se postojećim, koji je prošle godine promenjen, krše pravila slobodne trgovine i samim tim i SSP. Ministarstvo za zaštitu životne sredine prošle godine je u dva navrata menjalo Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada, međutim, Danas ni posle dva dana nije dobio odgovor zbog čega je regulativa menjana, kao i da li je tačna ocena iz dopisa grčke Vlade (sada i EK) da Srbija ovim zakonskim rešenjima krši SSP.
Ostaje nejasno zbog čega država Srbija sada umesto da ukida dozvole za izvoz neopasnog otpada, jer za to u EU trenutno nisu potrebne dozvole, ona dodatno pooštrava proceduru za njihovo izdavanje. Srbija se u pregovorima sa EU, pritom, obavezala da će do kraja 2018. ukinuti dozvole za izvoz otpada, međutim, trenutno su one i dalje neophodne kompanijama koje se bave izvozom i koje na njih čekaju ponekad i do šest meseci.
Srbija se obavezala da će ukinuti dozvole ove godine
Srbija se obavezala da će kada se radi o prekograničnom kretanju otpada, kako se navodi u dokumentu Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za Poglavlje 27, uraditi reviziju propisa tokom 2017, a da će se „puna usaglašenost postići 2018. revizijom podzakonskih akata o prekograničnom kretanju otpada“. Puna usaglašenost ustvari znači ukidanje dozvola (što se u istom dokumentu navodi kao nešto što još nije urađeno).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
