Evropska unija najviše profitirala od kosovskih taksi Srbiji

Od januara do aprila ove godine u poređenju sa istim periodom prošle, srpski plasman robe na Kosovo smanjen je za 132,2 miliona evra. U istom periodu, izvoz EU na Kosovo skočio je za 120,6 miliona evra, dok su samo nemačke firme povećale svoju prodaju na KiM za 25,14 miliona evra.

Od najvećeg izvoznika na Kosovo prošle godine Srbija je ove godine zbog taksi od 100 odsto na uvoz srpske robe koje su prištinske vlasti uvele polovinom novembra 2018. pala na dno liste. Lidersku poziciju regionu CEFTA preuzela je tako EU.

Samo za godinu dana izvoz Srbije na Kosovo pao je sa 37 miliona evra iz aprila 2018. na 0,64 miliona evra koliko je bio aprila ove godine. U isto vreme dok je kosovski uvoz iz Srbije na mesečnom nivou pao za 36,4 miliona evra, uvoz iz zemalja članica EU porastao je za čak 40 miliona evra, sa 115 miliona u aprilu 2018. na 156,3 miliona evra koliko je bio u aprilu ove godine. Uvoz Kosova iz BiH aprila prošle godine vredeo je 6,6 miliona evra, da bi ovog pao na tek 71.000 evra.

Dramatičan pad izvoza Srbije i BiH na Kosovo, od 88 odnosno 83 odsto, rezultat je pre svega uvedenih taksi. Uprkos međunarodnim pritiscima na Kosovo da ih ukine, takse su i dalje na snazi, i dok je Srbija izgubila tržište od 400 miliona evra godišnje, Kosovo se na prvu loptu snašlo, odnosno pronašlo alternativu u EU, koja je ovde glavni profiter. Naime, u minusu su i srpski izvoznici, ali i građani Kosova kojima su lokalni proizvođači podigli cene, neki čak i preventivno.

Glavni dobitnik od uvođenja taksi pre svih je EU. Za prva četiri meseca ove godine, EU je ukupno izvezla 516,8 miliona evra robe, kao što je već pomenuto, čak 120 miliona evra više nego u istom periodu prošle. Ako ovo bude prosek i u nastavku godine, Kosovo će u 2019. zabeležiti uvoz iz EU za 360 miliona evra veći nego godinu dana ranije. U isto vreme, ovakvim tempom i bez ukidanja taksi Srbija će biti na gubitku koji je blizu 400 miliona evra. Srbija je od januara do kraja aprila ove godine izvezla na Kosovo robe u vrednosti od svega 2,4 miliona evra – pad od 132 miliona evra.

Pored Srbije, najviše je izgubila naravno Bosna, kojoj su takođe uvedene takse, a kojoj je izvoz pao za 19,2 miliona evra u prva četiri meseca.

Najveći profiteri ovakve situacije su EU kao celina – 120,6 miliona evra, Turska 29,6 miliona evra u plusu, Grčka 27 miliona evra, Nemačka 25 miliona, Makedonija 24,7 miliona, Albanija 24,5 i Slovenija 22,5 miliona evra.

Međutim, iako deluje da je Grčka za dva miliona bolje prošla od Nemačke, činjenica je da su carine Nemačkoj više pomogle jer su joj promenile trend izvoza. Naime, u prva četiri meseca 2018. godine, dok carine još nisu bile na snazi, Nemačka je imala pad od 4,8 miliona evra u izvozu na Kosovo u poređenju sa istim periodom 2017, a sada, posle carina, ima rast od 25 miliona, dok je Grčka i onda bila u plusu od 1,8 miliona evra.

Rast uvoza Kosova iz EU je ranijih godina išao postepeno, 2017. u odnosu na 2016. izvoz je porastao za tri, naredne godine za gotovo sedam miliona da bi aprila 2019. u odnosu na april 2018, odnosno pre i posle uvođenja taksi Srbiji i BiH, uvoz porastao za čak 40 miliona evra, pokazuju podaci kosovske Agencije za statistiku.

Gledano procentualno, mnoge zemlje EU su drastično povećale svoj izvoz na KiM: Slovenija i Mađarska skoro 100 odsto, Grčka 70 odsto, Bugarska 61, Hrvatska 54 odsto. Čitava Evropska unija je u proseku digla svoj izvoz na Kosovo za 30 procenata, a Nemačka, pošto je i inače mnogo robe prodavala na KiM za 24 odsto. Albanija je digla izvoz za 59 odsto, a Makedonija za 56.

Zanimljivo je da je osim Srbije i BiH, Kosovo imalo i veliki pad uvoza iz Rumunije – 8,2 miliona evra, što se ne može objasniti taksama.

Glavni i odgovorni urednik prištinskog dnevnog lista Zeri Lavdim Hamidi kaže za Danas da gotovo više nema robe iz Srbije i Bosne na Kosovu.

– Robu koju smo uvozili iz Srbije i Bosne zamenila je roba iz okolnih zemalja, Makedonije i Albanije, ali i zemalja EU Nemačke, Italije, Grčke. Redukcija uvoza iz Srbije i Bosne nije imala uticaja na kosovski budžet jer je zamena za tu robu stigla odmah sa drugih tržišta – ističe Hamidi.

Uvođenje taksi na robu iz Srbije je politička odluka koja je nastala, tvrdi Hamidi, kao reakcija na napade Srbije na Kosovo, u smislu sprečavanja ulaska Kosova u Interpol.

– Mislim da će ove mere ostati na snazi još neko vreme, jer premijer Haradinaj ne želi da ih ukine uprkos međunarodnom pritisku. Ukoliko se i desi da takse budu ukinute u kratkom periodu, za Srbiju će biti gotovo nemoguće da se vrati na kosovsko tržište jer je roba iz Srbije već zamenjena nekom drugom, a i kupci na Kosovu odbijaju da kupuju srpsku robu upravo zbog pristupa koji beogradski zvaničnici imaju prema Kosovu – napominje naš sagovornik.

Uprkos tome što je ova mera politička, kako kaže, osećaju se i ekonomski efekti. Lavdim Hamidi napominje da su takse uticale na povećanje cena robe na Kosovu, jer su lokalni proizvođači odmah neodgovorno reagovali i podigli cene hrane.

– Prema podacima kosovske Agencije za statistiku, prosečna cena robe maja ove godine je za 3,4 odsto viša nego maja prošle godine. Najviše su poskupeli hleb i žitarice, i to oni koji su uvezeni pre uvođenja taksi, u proseku za 12,9 odsto, ali i meso koje je skuplje za pet odsto – ističe Lavdim Hamidi.

Generalni sekretar Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana Safet Gerxhailu kaže za Danas da je od početka bio protiv takvih mera, jer je to bila politička mera, politička platforma nastala pred izbore koja je direktno pogađala stanovnike Kosova.

– Osim toga, uticala je na pogoršanje odnosa u regionu a mislim da je vreme da se odreknemo populizma, prestanemo da gledamo u prošlost i okrenemo se budućnosti. U tom smislu, ne mogu da opravdam takse pogotovo što su pogođeni građani Kosova i pogotovo zbog toga što je sve urađeno bez jasne analize i strategije kako izaći iz tog stanja – ističe Gerxhailu. Sve to pogađa narod Kosova, kako kaže, i predstavlja korak nazad u integracijama.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da uvođenje taksi i ne može da ima uticaj na kosovski budžet jer je ta mera čisto politička, a ne ekonomska.

„Tu nema efekta, jer je to politička mera, a ne ekonomska i zato je tako i ne treba gledati. Robe i iz Srbije i dalje ima na Kosovu. Kakvim kanalima tamo stiže, to ne znam, ali je ima“, ističe Milićević za Danas.