Evropska unija ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije

– Za Srbiju je korisno da unapređuje svoje odnose sa Rusijom i zemljama Evroazijske ekonomske unije ali prioritet u spoljnotrgovinskim odnosima i dalje treba da bude Evropska unija a potom države članice sporazuma CEFTA, smatra domaća stručna javnost.

Statistički podaci jasno ukazuju da su spoljnotrgovinski partner Srbije broj jedan zemlje Evropske unije a nakon toga članice sporazuma CEFTA ( Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Albanija i Moldavija).

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-avgust 2019. godine porasla je za 7,9 odsto na 26,89 milijardi evra u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku izvoz je povećan za 6,9 odsto a uvoz za 8,7 odsto. U posmatranom periodu izvezeno je robe u vrednosti od 11,4 milijarde evra a uvezeno u vrednosti od 15,4 milijarde evra, tako da je deficit 3,9 milijardi evra, što čini povećanje od 14,5 odsto u odnosu na isti period iz prošle godine. Zemlje članice Evropske unije čine 62,7 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije sa drugim zemljama. Najveći pojedinačni trgovinski partner Srbije bila je Nemačka u koju smo izvezli robu u vrednosti od 1,4 milijardi evra, a uvezli u vrednosti od dve milijarde evra. Sa zemljama CEFTA smo ostvarili izvoz od 1,9 milijardi evra i uvoz od 612,6 miliona evra.

Posle Nemačke, najveći pojedinačni trgovinski partner Srbije kada je reč o izvozu je takođe zemlja Evropske unije, Italija u koju smo izvezli robu u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Na trećem mestu je članica CEFTA, Bosna u Hercegovina u koju je Srbija izvezla robu u vrednosti od 884,5 miliona evra a na četvrtom još jedna članica EU, Rumunija sa izvozom u vrednosti od 683,7 miliona evra. Ruska Federacija je tek na petom mestu kada je reč o izvozu naše zemlje sa cifrom od 586,8 miliona evra.

Nemačka je partner broj jedan Srbije i kad je reč o uvozu u našu zemlju u koju uvozi robu vrednu oko dve milijarde evra a na mestu broj dva je KIna za uvozom vrednim 1,3 milijarde evra dok treće mesto drži Rusija sa 1,3 milijarde evra koliko na četvrtom mestu ima Italija. Na petom mestu je Mađarska sa uvozom vrednim 689,6 miliona evra.

Zemlje iz Evropske unije su i najveći investitori u Srbiji a pojedinačno među njima se ističe Nemačke sa 450 proizvodnih firmi koje posluju u našoj zemlji i zapošljavaju oko 52.000 radnika.

Dominacija Evropske unije u odnosu na Rusiju kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni sa Srbijom se najbolje vidi iz dostupnih podataka za 2017. godinu. Naime, prema podacima Narodne banke Srbije iz Evropske unije je u Srbiju uloženo 1,8 milijardi evra dok su istovremeno direktne investicije iz Rusje Federacije iznosile 134 miliona evra. Primera radi, iz Mađarske je u Srbiju uloženo 126 miliona evra. Statistika pokazuje da je Evropska unija u Srbiju uložila 14 puta više od Rusije. Ukupan obim trgovine sa zemljama Evropske unije iznosi 24,9 milijardi američkih dolara, 13,6 uvoz a 11,2 milijarde izvoz.

Sa druge strane u Rusiju izvezemo robu vrednu oko milijardu dolara a uvezemo robnu u vrednosti od 1,5 milijardi dolara. Ukupan obim trovinske razmene sa zemljama EU je 9,6 puta veći nego sa Rusijom i 13,6 puta veći nego sa Kinom. Veći obim spoljnotrgovinske razmene imamo i sa zemljama CEFTA u odnosu na Rusiju i Kinu. Dostupni podaci kažu da obim spoljnotrgovinske razmene sa zemljama CEFTA iznosi 3,9 milijardi američkih dolara.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Demostat da postoji prostor za povećanje spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom i zemljama Evroazijske ekonomske unije ali da istovremeno treba težiti da u ekonomskoj sferi odnosi sa Evropskom unijom, našim najvećim tgovinskim partnerom, ostanu kakvi su i sada. – Srbija najviše izvozi u Evropsku uniju gotove proizvode.

Zbog strogih propisa kvaliteta i standarda koje vladaju u tim zemljama nama je ograničena paleta proizvoda i druge robe koje možemo da izvozimo jer ne ispunjavaju kriterijume Brisela. Zbog toga je teško očekivati da će se povećati trgovinska razmena Srbije sa zemljama EU. Ali na ovom nivou na kome je sada svakako može i treba da ostane. U ekonomiji nema mesta za sentimentalnost već su bitni interesi. Šansa da se obim spoljnotrgovinske razmene sa zemljama EU poveća a to se može ostvariti samo ako strani investitori iz razvijenih zemalja nastave da dolaze u Srbiju i ulažu u proizvodnju – objašnjava naš sagovornik. On dodaje da postoji prostor za povećanje izvoza u Rusiju. – Iako na tom tržištu postoje određeni strogi propisi ipak su tržišta te zemlje i drugih država koje sačinjavaju Evroazijsku ekonomsku uniju dostupnije našoj zemlji. Opet, naveću pažnju treba da obratimo na susedne zemlje, članice CEFTA jer u tom segmentu postoje realni uslovi da se spoljnotrgovinska razmena koja je već na visokom nivou dodatno još više razvije. Drugim rečima u ekonomskom smislu treba da težimo da sarađujemo sa svima ali istovremeno moramo i da čuvamo pozicije koje smo stekli sa najvećim partnerima – navodi Savić.

Agroekonomista Milan Prostran, kaže za Demostat da su za Srbiju najvažniji spoljnotrgovinski odnosi sa susednim zemljama od kojih je najveći broj u članstvu Evropske unije. – Kada je reč o ekonomskim odnosima jedne zemlje, kada govorimo o trgovini, poznato je da spoljnotrgovinska razmena funkcioniše na principu cikličnih krugova. To u praksi znači da uvek ostvarujete najveću saradnju sa onim zemljama koje su vam susedi pa potom onima koje su u bližoj okolini. Iz toga se jasno vidi da u tom segmentu najveći obim razmene imamo sa zemljama Evropske unije i CEFTA – objašnjava naš sagovornik.

Kada je pak reč o zemljama dalekog istoka, nastavlja Prostran, treba naglasiti da sa njima nije moguće ostvariti takav nivo spoljnotrgovinske razmene. – Razlog je veoma jednostavan. Što je zemlja partner dalje teže je sa njom razviti sveobuhvatnije trgovinske odnose. To važi za Rusiju i druge zemlje dalekog istoka. Takođe, mora se voditi računa i o tome da su to ogromna tržišta koja zahtevaju velike količine isporučene robe i prozvoda a Srbija nije u stanju da  to ispuni u kapacitetu u kojem je tim partnerima to potrebno – ističe Prostran.

Prema njegovim rečima nije sporno potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini ali sam čin potpisivanja ne znači istovremeno da će se time automatski razviti adekvatni trgovinski odnosi.

– Drugim rečima, treba potpisivati takve sporazume ali istovremeno treba posebno voditi računa o trgovinskoj saradnji sa glavnim partnerima to jest okolnim zemljama. To treba da bude prioritet. Takođe, kako bi se povećala spoljnotrgovinska razmena sa tim zemljama u okruženju kada je reč o poljoprivredi treba razviti prerađivačke kapacitete, koji su sada na prilično niskom nivou, a isto tako treba se usmeriti na masovnu proizvodnju u stočarstvu. Rast proizvodnje u ta dva segmenta bi svakako blagotvorno delovao na povećanje spoljnotrgovinske razmene Srbije sa njenim partnerima – zaključuje Prostran.

Tekst preuzet sa portala Demostat