Evropska zima u gasnom trouglu Berlin – Moskva – Vašington

Cene prirodnog gasa u Evropskoj uniji skočile su nakon što je ruska državna kompanija „Gasprom“ saopštila da ne planira da pusti dodatne količine „plavog energenta“ kroz gasovod „Jamal – Evropa“, a takođe i onaj koji prolazi kroz Ukrajinu. Odmah nakon objavljivanja te vesti, cena gasa je skočila za sedam odsto i dostigla berzanski nivo od 964 dolara za hiljadu kubnih metara. U međuvremenu je došlo do njenog neznatnog pada te se u trenutku pisanja ovog teksta stabilizovala na iznosu od 942 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

U poslednja tri meseca cena gasa u Evropi se udvostručila u odnosu na avgust kada je bila nešto iznad 500 dolara za 1.000 kubnih metara. Istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara dostigla je 6. oktobra. U međuvremenu, nakon najave „Gasproma“ da će obzirom da su podzemna skladišta u Rusiji napunjena početi sa dodatnim isporukama gasa potrošačima u Evropskoj uniji, došlo je do kratkotrajnog pada cene „plavog energenta“ koja je ubrzo potom ponovo počela da raste. Razlog zbog kog su spekulacije na berzama opet podigle cenu gasa su nedovoljne rezerve u skladištima zemalja Evropske unije i velika potražnja na azijskim tržištima.

Nadležni u Nemačkoj još uvek nisu izdali sertifikat, odnosno nisu odobrili početak rada novoizgrađenog gasovoda „Severni tok 2“, kojim „Gasprom“ namerava da na tržište Evropske unije plasira dodatne količine gasa, zaobilazeći Ukrajinu. Naime, da bi se to ostvarilo potrebno je da Gasprom osnuje svoju firmu u Nemačkoj za upravljanje gasovodom koji prolazi kroz teritoriju te zemlje. Taj proces je u toku i sertifikat za puštanje u rad gasovoda će biti dat kada nadležna nemačka agencija ustanovi da je sve urađeno po zakonskim rešenjima te zemlje.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da je reč o proceduralnom problemu a ne o političkom sukobljavanju između Berlina i Moskve.

– Nemačkoj je u interesu da „Severni tok 2“ što pre počne sa radom zbog toga što je ruski gas potreban potrošačima u toj zemlji. Ali sa druge strane Nemačka želi da taj posao bude urađen po pravilima koja važe na njenoj teritoriji i to je sasvim opravdano. Gasprom je započeo proceduru da se ta stvar reši. U dogledno vreme to će se i desiti. Istog trenutka kada sertifikat bude izdat Rusi će za zemlje Evropske unije moći da obezbede dodatne količine gasa koje će poteći „Severnim tokom 2“ – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, spekulanti na berzama u Evropi su iskoristili takvu situaciju da podignu cene gasa.

– S obzirom da su uložili veliki novac u izgradnju „Severnog toka 2“ i da tu investiciju treba otplatiti ruskoj strani nije u interesu da gas za Evropsku uniju transportuje preko Ukrajine već želi da to čini preko novoizgrađenog gasovoda – navodi Vuletić.

Ekonomista Milan R. Kovačević pak ističe da je Rusiji kao velikom snabdevaču gasom u interesu da ga u Evropskoj uniji ne bude dovoljno i da njegova cena bude što veća.

– Takav interes imaju i Sjedinjene Američke Države kako bi u tom slučaju mogle na tržište Evrope da plasiraju što više svog tečnog prirodnog gasa. Tako da se može reči da u pozadini gasne krize postoje i politički razlozi koji veoma utiču na to šta će se desiti na tom tržištu. Sve se to odvija na uštrb interesa krajnjih potrošača u EU koji će se sa visokim cenama gasa suočavati sve dok velike sile ne postignu dogovor kako će se odvijati snabdevanje gasom „Starog kontinenta“ – kaže Kovačević.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković takođe smatra da politika ima veliki uticaj na događanja na gasnom tržištu Evrope

– Jednostavno situacija je takva da ne može biti rešena na zadovoljavajući način dok se Moskva i Berlin ne usaglase oko funkcionisanja „Severnog toka 2“. U ekonomskom interesu i jedne i druge zemlje je da se postigne rešenje koje bi omogućilo njegovo funkcionisanje, a to bi se blagotvorno odrazilo i na interese potrošača gasa u zemljama Evropske unije – zaključuje naš sagovornik.

Od 1. januara i cena gasa za Srbiju biće viša?
– Potrošači u Srbiji, bar u ovom trenutku, ne brinu da će im se računi za gas povećati pošto „Srbijagas“ sa „Gaspromom“ ima ugovor o snabdevanju do kraja godine. Ekonomista Milan R. Kovačević kaže da veruje u mogućnost da Srbija i dalje dobija ruski gas po povlašćenim cenama u odnosu na druge zemlje, međutim, ta cena će ipak biti veća nego što je to sada slučaj.

– Cena gasa se znatno podigla u poslednjem periodu i nemoguće je očekivati da će i kada počne da se smanjuje biti vraćena na nekadašnji nivo. To znači da Srbija neće moći da ostvari one cene koje ima sada čak i ako budu povoljnije od cena po kojima Rusi prodaju gas drugim zemljama – naglašava Kovačević.

Šta će biti posle 31. decembra možda će se moći naslutiti posle sastanka koji će 25. novembra imati predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Iako se ne očekuje dogovor o tačnoj ceni, sastanak bi trebalo da pruži jasan signal o postojanju ili nepostojanju političke volje da se Srbiji odobre povoljni uslovi. Dugoročan ugovor koji je na snazi do kraja ove godine predviđa nabavnu cenu gasa za Srbiju od 270 dolara za 1.000 kubnih metara. Maloprodajna cena prirodnog gasa u Srbiji za domaćinstva u ovom trenutku iznosi oko 37 dinara po kubnom metru.