Evropske banke nisu bile dovoljno aktivne

Dinkić je precizirao da misli na ulagače iz Rusije, Turske, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata. On je upozorio i da se zbog toga što „evropske banke nisu bile toliko aktivne“, Srbija, kao odgovor, okrenula ruskim bankama, „a sada i banka iz Emirata dolazi da ovde otvori prvu svoju podružnicu u regionu“.

Ova izjava zaintrigirala je italijanske medije, koji su Đanija Franka Papu, šefa za centralnu i istočnu Evropu Unikredit grupe, na odvojenoj konferenciji upitali kako će takav zaokret uticati na poslovanje njegove banke u Srbiji

– To ne menja ništa. Mi smo u Srbiji banka broj tri i pomažemo u finansiranju države. U ovim zemljama postoji velika vezanost za Evropu i kada se pogleda, najviše su prisutni međunarodni igrači iz Italije, Austrije i Francuske, što znači iz Evrope – rekao je Papa, dodavši da je odskora tu i Sber banka iz Rusije (koja je kupila Folksbanku). Prema njegovom mišljenju, prisustvo evropskih banaka će se i dalje osećati u regionu, „a pošto su ova tržišta bitna i za zapadne kompanije, koje tu plasiraju svoje proizvode, što se ona budu više razvijala to će i za zapadne firme biti bolje“.

Papa je ocenio da Evropa u poslednje vreme ne daje lepu sliku o sebi i da je sada vreme da se pokaže, nakon što se kriza, „koja je bila vrlo duboka“, završila.

– Slušamo o tome da dolaze Rusi, Kinezi, Arapi, ali to ne vidimo, osim kada se radi o investicijama, kada nešto kupe. Ako uporedimo visinu finansiranja u regionu, onda vidimo veličinu disbalansa između toga koliko sredstava dolazi iz tih zemalja, a koliko mnogo više iz Evrope – dodao je Papa.

Dinkić je u Beču najavio i investicije u nove sisteme navodnjavanja i stimulisanje razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, govoreći tako ponajviše o nedavnom dogovoru sa arapskim šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom.

Osvrćući se na rezultate iz prošle godine, Dinkić je podsetio da je 2012. bila izborna godina u Srbiji te da je zbog toga budžetski deficit narastao na sedam odsto, što je kasnije smanjeno. Na konstataciju moderatora panela da on to predstavlja kao da postoji zakonitost po kojoj izbori dovode do rasta deficita, ministar je rekao da to i jeste tako, ali da se pokazalo da „povećanje deficita ne vodi automatski dobijanju izbora“.

On se pohvalio i time da je tražnja za srpskim evroobveznicama, kojima se finansira država, bila četiri puta veća od ponude, što je omogućilo Vladi da smanji prinos, odnosno kamatu koju plaća na njih sa ranijih 7,25 na 4,8 odsto. Dinkić je napomenuo i da će se Srbija ove godine evrobondovima finansirati u iznosu od dve milijarde dolara, a kreditom iz Rusije sa dodatnih milijardu.

Čakrabarti: Ništa bez reformi

Suma Čakrabarti, predsednik EBRD, ocenio je da nacionalna rešenja ne predstavljaju izlaz iz krize uprkos tome što nije neobično da su neke zemlje posegle za takvim potezima, nakon što su zapadnoevropske banke smanjile aktivnost u regionu. Prema njegovim rečima, problem je u tome što se sa integracijama nije otišlo dovoljno daleko, što je zemljama u razvoju u JIE i dalje potrebno prekogranično finansiranje, ali da nas „novac bez reformi ne vodi nigde“, zbog čega će EBRD nastaviti da insistira na sprovođenju strukturnih reformi u ovim zemljama. On je dodao i da će EBRD nastaviti da aktivno učestvuje u Bečkoj inicijativi. „Ceo kontinent zavisi od jače fiskalne unije i zajedničkog finansijskog okvira“, rekao je Čakrabarti, dodajući da je EU u poslednjih šest meseci napravila ogroman napredak te da su „ljudi sada optimističniji po pitanju pridruživanja evrozoni nego što su bili tada“.

Predkrizni model rasta više nije održiv

Problematični krediti (NPL) i usklađivanje kreditne aktivnosti sa depozitnom bazom čine glavne preokupacije vodećih banaka koje posluju u regionu jugoistočne Evrope. Kako je istakao Đani Franko Papa, model rasta kakav je postojao u regionu pre krize više nije održiv. To znači da banke više neće prosto unositi kapital iz svojih matica i plasirati ga privredi i stanovništvu, već će obim kreditne aktivnosti više zavisiti od depozita, odnosno štednje koju banke budu uspele da prikupe na tržištima u kojima odobravaju kredite.

– Da li će depoziti biti dovoljni da podrže kreditnu tražnju koja će nastati ako ekonomije regiona budu ostvarile rast, videćemo, ali ne možemo da se vratimo na modele iz vremena pre krize – dodao je Papa.

On je podvukao i da sve češće ocene o povlačenju zapadnih banaka iz regiona nisu tačne, odnosno da banke čije je prisustvo u regionu najznačajnije, a to su banke iz Austrije, Italije i Francuske, ne smanjuju svoju izloženost u regionu, već je čak i povećavaju.

Ipak, problematični krediti ostaju izvor neizvesnosti, pri čemu je upravo Srbija, sa prognoziranom stopom NPL-ova od 19 odsto ove godine, među glavnim krivcima. Podaci Unikredita pokazuju da će u 2013. godini naša zemlja, zatim Ukrajina sa 30 i Kazahstan sa 34,9 odsto učešća loših kredita, obarati prosek čitavog regiona. Poređenja radi, očekuje se da će Turska imati samo 3,2 odsto loših kredita, za Hrvatsku se prognozira 16,8, za BiH 13,8, a za Sloveniju 13,1 odsto. Uprkos tome, prema ocenama Pape, čitav region zadržava atraktivan potencijal rasta, dok banke i dalje ostvaruju dobre profite.