Koje evropske ekonomije su prošle najbolje u poslednje četiri godine, a ko je najviše pogođen krizama?

Ekonomski problemi su izraženiji kod zemalja sa nadprosečno razvijenom realnom ekonomijom kao što su Nemačka, Italija, Francuska, Austrija i Češka, navodi se u analizi Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) nakon što su obajvljeni rezultati o BDP-u Evropske unije.

Kako ističu u MAT-u prerađivačka industrija je pod teretom skupljih energenata, slabije eksterne tražnje (na koje se nadovezuje i trajniji gubitak ruskog i ukrajinskog tržišta), te strukturnih slabosti u mnogim tradicionalnim industrijama, poput npr. proizvodnje motornih vozila i auto delova.

Istovremeno, visoke kamatne stope i monetarne restrikcije guše evropsku građevinsku industriju.

Uslužni sektor je svetla tačka, ali on je nedovoljan za ubrzanje ukupnog privrednog rasta, ocenjuju oni.

Usporena privredna aktivnost koja se u evrozoni kreće oko nule, po svemu sudeći će se nastaviti i ove godine. Tome doprinosi skroman rast lične potrošnje i investicija potisnutih monetarnim restrikcijama i višom cenom zaduživanja, ali i geopolitička i ekonomska neizvesnost.

„Povrh toga, niske vrednosti kompozitnog PMI indeksa privatnog sektora i indeksa ekonomskog raspoloženja (ESI) koje su duboko ispod dugoročnog proseka, nagoveštavaju još veći pesimizam i ekonomske probleme“, ističe se u analizi MAT-a.

Međutim, nekoliko ekonomija je prethodnih godina, pokazalo otpornost, a među njima su i ekonomije Srbije i Hrvatske.

„U prethodne tri godine pokazale su visoku otpornost na eksterne šokove i oštrije monetarne uslove. Nastavak ekonomske ekspanzije se za obe zemlje očekuje i u srednjem roku“, ističe se u analizi.

Od 2019. do 2023. najveći privredni rast u Evropi imala je Irska i to neverovatnih 30,1 odsto za ove četiri godine.
Na drugom mestu je Kipar, sa 14,3 odsto, a zatim sledi Hrvatska sa 13,7 odsto i Srbija sa 12,4 odsto kumulativnog rasta od kraja 2019. do kraja 2023. godine.

Kako objašnjava Ivan Nikolić, urednik MAT-a, Hrvatskoj je na ruku išao oporavak turizma posle Kovida, ali i vrlo efikasno korišćenje evropskih fondova.

„I ostale zemlje imale su pristup fondovima, ali ga nisu tako dobro materijalizovale. Rast nije efekat strukturnih promena u ekonomiji, već visokih investicija koje su pokrenule kapitalne projekte i izdašnih fondova koji su povećali primanja domaćinstvima. Plus dve odlične turističke godine“, napominje Nikolić.

Irska deluje kao izuzetak sa neverovatnim privrednim rastom u vreme kriza od pandemije preko rata u Ukrajini.
„Velike IT kompanije investiraju veliki novac u toj zemlji i ekonomija beleži rast po osnovu IT usluga. Ali to je izuzetak“, ističe Nikolić.

Što se tiče Srbije, Nikolić ističe da u poslednje četiri godine ekonomija raste po prosečnoj stopi od tri odsto „što nije loše za ovakve okolnosti“.

„To je na nivou dugoročnog trenda koji držimo od 2015. godine. Ako investicijama vezanim za EKSPO kažu da ćemo izbiti na stopu rasta od četiri odsto, to se zasniva na dosadašnjem trendu rasta. To jeste relativno malo, ali sa Evropom koja skoro da ne raste, ipak se približavamo EU“, smatra Nikolić dodajući da „Nemačka ima rast od 1,5-2 odsto, mi bismo imali pet odsto“.

Ako Irska dominira, na evropskom začelju nalaze se industrijske ekonomije. Češka je za četiri godine zabeležila pad BDP-a od 0,3 odsto, a Nemačka je porasla za svega 0,5 odsto u ovom periodu, što je faktički stagnacija.

Nikolić ističe da se to održava na nas tako što naš izvoz pada već četiri, pet meseci zaredom, a uvoz pada još dublje.
„Smanjili smo deficit za četvrtinu i to je dobro za BDP, pošto se beleži kao rast neto izvoza, ali loše je što trgovinska razmena malaksava i nema tog podsticaja rastu koji se zasniva na inostranoj tražnji“, ocenjuje on.

Izvoz i industrijski rast Srbije zasnivao se na dolasku stranih fabrika, ali Nikolić primećuje da je sve manje širenja kapciteta postojećih fabrika.

„Mi imamo nove kapacitete i oni donose novi izvoz, ali ne rastu toliko postojeći kapaciteti, jer je zakočena tražnja. Narudžbine iz inostranstva sve su manje“, napominje on.