Evropski kvalitet do kraja 2012.

Prema podacima sa liste koja se formira poređenjem zakonski dozvoljene količine sumpora i stvarnog stanja, najkvalitetnije gorivo imaju Nemačka i Japan, treće mesto dele Austrija, Danska, Estonija, Finska, Mađarska i Švedska, dok su se na devetom rasporedile ostale zemlje iz Evropske unije zajedno sa Albanijom.

Odmah iza, nalaze se Hong Kong, Hrvatska i Makedonija, a od ostalih zemalja iz okruženja, Crna Gora se između dva merenja popela za 50 mesta, jer gorivo uvozi, pa je u prethodnom periodu promenila zakonsku regulativu zbog čega je dospela na 41. dok je Bosna i Hercegovina na 50. mestu.

– Anketa Centra ne odražava pravo stanje na tržištu, u prvom redu zbog toga što rangiranje vrši samo na osnovu prisustva sumpora dok ostale parametre kvaliteta ne uzima u obzir. S druge strane, ona prevashodno posmatra promene u regulativi za poslednjih šest meseci, zbog toga se neke zemlje, koje su davno usvojile euro standarde kvaliteta, ne pomeraju sa prvih pozicija. Kada je o Srbiji reč, mi jesmo napravili veliki pomak u kvalitetu goriva, ali se to u ovakvoj anketi ne odražava. Naime, mi smo poslednjom izmenom Pravilnika o kvalitetu, u decembru prošle godine, ukinuli mogućnost stavljanja u promet goriva koje sadrži olovo, u upotrebu je uveden i evro BMB 95, gorivo evropskog kvaliteta sa većim oktanskim brojem, što bitno menja sliku o stanju na našem tržištu. Međutim, deo o sumporu nije razmatran, jer je u toku modernizacija rafinerije u Pančevu kojom će do kraja naredne godine tek biti moguće da se u benzinu smanji sadržaj te supstance. Ipak, trebalo bi napomenuti da sadašnja regulativa dozvoljava da u toj vrsti benzina bude prisutno 650 miligrama sumpora po kilogramu, ali ne znači i da se tolika koncentracija nalazi u gorivu – kaže za Danas Dragoslava Stojiljković, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu (Laboratorija za goriva i sagorevanje).

Ona dodaje da je Srbija usvojila evropske standarde o kvalitetu goriva, ali da oni nemaju obavezu primene sve dok se ne propišu Pravilnikom. U ovom trenutku, kada je o sumporu reč, Pravilnik dozvoljava dva kvaliteta. Jedan je pretežno uvozni, „evropremijum BMB 95“ koji je u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima i koji već proizvodi NIS i drugi – „premijum BMB 95“, koji je isključivo domaće proizvodnje i on sadrži sumpor, jer naša rafinerija u ovom trenutku ne može u procesu proizvodnje da ga smanji na potreban nivo. Dakle, Pravilnik sprečava da se uvezu goriva koja nisu u skladu sa usvojenim standardima, a istovremeno ograničava upotrebu te vrste domaćeg benzina do kraja 2012. godine, kada će početi proizvodnja po savremenom tehnološkom procesu, objašnjava Stojiljkovićeva.

I stručnjaci imaju razumevanja za poziciju na začelju kolone, a prema rečima Rajka Kovića, generalnog sekretara Udruženja benzinskih pumpi Srbije, i potvrđuju da je glavni krivac nasleđena tehnologija koja je u svetu zamenjena savremenijim metodama.

– Problem je najizraženiji u sezoni poljoprivrednih radova, kada rafinerija isporučuje 60 odsto dizel i goriva B-2 i BMB, dok eurodizel, koji se najvećim delom uvozi, čini samo oko 40 odsto potrošnje. Očekuje se da do kraja naredne godine budu završeni pogoni hidrokrekinga u pančevačkoj rafineriji, koja je glavni snabdevač na domaćem tržištu, i tada će situacija biti znatno povoljnija – kaže Ković i podseća da je ta tehnološka investicija, vredna više od pola milijarde evra, ugovorna obaveza koju je Gasprom preuzeo prilikom kupovine NIS-a.

Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora AD Nafta, potvrđuje da kvalitet pojedinih vrsta domaćeg goriva nije ni blizu evropskih standarda, ali ukazuje i da u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se stanje promeni.

– Srbija je jedna od poslednjih zemalja koja je izbacila olovo iz procesa proizvodnje, tek prošle godine, dok je u SAD to učinjeno pre dvadeset godina, u evropskim zemljama pre 15 a neke od istočno-evropskih država počele su proizvodnju bezolovnog benzina pre sedam-osam godina. Novim tehnologijama se iz sastava goriva izbacuje i sumpor, jer je utvrđeno da je reč o opasnom zagađivaču koji šteti i životnoj sredini i motoru automobila, ali kod nas još nema uslova da se uvede moderniji sistem. Dodatni problem je što mi uvozimo uglavnom rusku i kazahstansku naftu, koja ima visok procenat sumpora, od šest do 12 odsto – kaže Atanacković i potvrđuje da se gorivo euro 4 i euro 5, bez primesa sumpora, iz domaće rafinerije može očekivati do kraja naredne godine.

Naš sagovornik kaže da je jedan od uzroka što se u Srbiji prodaje gorivo lošeg kvaliteta i nedostatak adekvatne kontrole, a država još uvek nije spremna ni da izdvoji novac kako bi obezbedila nezavisnu instituciju za taj posao, niti da uvede oštrije sankcije za one koji ne poštuju standarde.

– Jedan od poražavajućih podataka, iznet prošle godine na skupu koji je okupio predstavnike NIS-a, benzinskih pumpi i državnih inspekcija, jeste da je tokom 2010. uzeto svega oko 50 uzoraka na prodajnim mestima, a njihovom analizom utvrđeno je da u većini slučajeva sadrže primese koje ne pripadaju gorivu. Problem je i to što se ne kontroliše ni gorivo koje izlazi iz rafinerije, niti ono koje se prodaje na pumpama, a većina ljudi iz ove branše još se seća da je do pre nekoliko godina, specifikacija sastava koja bi trebalo da prati svaku cisternu, u rafineriji samo preštampavana – podseća Atanasković.

U NIS-u kažu da je kod njih kontrola kvaliteta zaokružena i da se obavlja u akreditovanim laboratorijama, a obuhvaćen je proces od proizvodnje i prerade, preko transporta do maloprodajnih objekata.

– Praktično, iz rafinerije ne može da izađe ni najmanja količina goriva bez dokumenta koji potvrđuje deklarisani kvalitet. NIS ulaže u osavremenjivanje laboratorijske opreme i uvodi nove metode ispitivanje, što uz kontrolu na benzinskim stanicama obezbeđuje sigurnost kupcima. Takođe, u Rafineriji nafte Pančevo u toku je proces modernizacije, vredan 540 miliona evra, a po završetku te investicije svi derivati koji se budu proizvodili u novom tehnološkom kompleksu, biće sto odsto evro kvaliteta, s oktanskom vrednošću 95, i sadržajem do 10 mg sumpora po litru – ističu u NIS-u.

Mercedes preporučuje NIS-ov evrodizel 5

NIS je pre dve godine počeo proizvodnju goriva evrokvaliteta. Od sredine 2009. godine, prvi put na teritoriji Srbije, NIS proizvodi visokokvalitetno gorivo po evropskom standardu evrodizel 5, koji sadrži manje od 10 promila sumpora. Kvalitet evrodizela koji se proizvodi u NIS-ovim rafinerijama preporučuju i proizvođači automobila svetske reputacije, Mercedes Benc i Volvo, koji su potpisali sa kompanijom protokole o saradnji. Na osnovu njih, ti proizvođači daju garanciju na svoje automobile ukoliko u Srbiji evrodizel toče na benzinskim stanicama NIS-a. Osim toga, ove kompanije obavljaju nezavisnu analizu evrodizela koji se proizvodi u NIS-ovim rafinerijama. Uz evro dizel, NIS proizvodi evro premijum BMB 95, i ovi proizvodi evropskog standarda su apsolutno istog kvaliteta kao i proizvodi drugih rafinerija – kažu za Danas u NIS-u.

I država ima zasluge

– Gorivo u Srbiji je jedno od skupljih u Evropi, ali iako cenu diktira domaća proizvodnja, jer je najzastupljenija na tržištu, ne može se NIS okriviti za tu situaciju. Naime, rekonstrukcija pogona još nije završena a pri sadašnjoj tehnologiji, u kojoj se oko 30 odsto sirovine gubi, nije moguće formirati nižu cenu. Na to bi trebalo dodati i da država nije bila spremna da se odrekne prihoda od akciza, koje su takođe među najvišima u Evropi, i rezultat je da skupo plaćamo jedno od najlošijih goriva – kaže Nebojša Atanacković.