U kojoj meri bi debata u EP mogla da podstakne nadležne institucije da reaguju „malo bolje“

Ako se, usled najnovijih dešavanja i povlačenja spornih zakona o eksproprijaciji i referendumu blokade puteva i stišaju, problem vijetnamskih radnika u Linglongu ostaje.

Gotovo 500 njih koji su, dok mediji nisu otkrili u kojim uslovima žive, delili dva toaleta i kupali se hladnom vodom, sada je u nešto boljem smeštaju.

Ali osim toga, ništa se nije promenilo. Ostaje da se vidi u kojoj meri bi debata evropskih parlamentaraca o tome mogla da podstakne nadležne institucije u Srbiji da reaguju „malo bolje“ i ispitaju šta se zaista dešavalo i dešava u kineskoj kompaniji koja je angažovala strane radnike na izgradnji Linglonga.

Za predsednicu ASNS-a Ranku Savić to bi mogao da bude neki znak podrške, ali debata o tome u EP ne bi verovatno ništa konkretno promenila.

„Više verujem u medije i mislim da taj pritisak koji naprave mediji jeste nešto što dovodi do razrešenja. Ovo nije dobro po sindikat, ali da mediji nisu odreagovali kako su odreagovali ne bi bilo ni inspekcije ni pomoći tim ljudima, ni premeštaja. Tako da u to verujem, ali u svakom slučaju pozdravljam zainteresovanost EU“, kaže Savić i dodaje da priča treba da se digne na taj nivo.

Ona podseća da su oni uputili dopise MOR-u gde su ukazali na mogućnost postojanja trgovine ljudima, jer sve što je došlo do javnosti ukazuje na tu mogućnost, naročito jer su radnicima oduzeti pasoši.

„Pokretanje tog pitanja u EP u svakom slučaju je pozitivno i za budućnost, da nam se to ne desi više, jer ovo je ogromna sramota za Srbiju i veliki plus za sve koji su reagovali i rekli da nećemo da živimo u državi u kojoj se toleriše trgovina ljudima. Radi se o radnicima, ljudima koji su došli u našu zemlju da rade i na koje se moraju primenjivati zakoni naše zemlje“, ističe Savić i napominje da je zato bitan pritisak i poruka koja se šalje, kako se slično ne bi desilo nijednom radniku.

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 podnela je poslednjih dana krivične prijave protiv odgovornih lica u kompanijama China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction i Linglongu zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo povreda prava na štrajk.

„Podneli smo dve krivične prijave i četiri komunalnoj miliciji i jednu inicijativu Zaštitniku građana da pokrene postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Nacionalne službe za zapošljavanje u postupku izdavanja radnih dozvola za radnike iz Vijetnama. NSZ je morala da bude upoznata sa sadržajem ugovora prilikom izdavanja radnih dozvola“, kaže za Danas Danilo Ćurčić iz Inicijative A11, koja je među prvima reagovala i ukazala na loše uslove u kojima su vijetnamski radnici u Zrenjaninu.

On napominje da bi trenutno svi koji mogu trebalo da podsete državu šta su joj obaveze. Oni su, kako kaže, još pre mesec dana, zajedno sa Astrom, obavestili sve nadležne organe, ali ne vide velike reakcije, osim preseljenja.

„Zabrinjavaju posebno ti aspekti trgovine ljudima, koji nisu adresirani, ljudi su i dalje pod kontrolom kompanije, ona rešava sve njihove probleme i kompanija je jedina kojoj oni mogu da se obrate. Tako da nam se debata u EP čini kao neka vrsta pritiska ili podsećanja koje može da pomogne, ali koliko će doprineti to je više pitanje za one koji su na vlasti, čini mi se da oni ovde brane investitore“, naglašava Ćurčić.

On kaže da oni pokušavaju da istaknu da je sve mnogo šire od samo „problema sa kineskom kompanijom“ i da bi i sa drugima imali slične probleme kada bismo ih pustili da tako rade.

„Kao da smo se kao zemlja dogovorili da oni mogu da rade šta hoće i to je posledica pogrešne politike privlačenja stranih investicija, koja je takva da investitoru kažete: dođite vi, mi ćemo uvek ponuditi bolje od ostalih, a to bolje ustvari znači gore za radnike i radno pravo“, napominje naš sagovornik.

Ćurčić kaže da su oni još 16. novembra podneli zahteve inspekciji rada, tužilaštvu, policiji, koordinatoru za borbu protiv trgovine ljudima, zaštitniku građana, ali do danas nema nekih rezultata.

„Dobili smo relativizaciju priče od strane ombudsmana, s druge strane imamo relativizaciju Ministarstva rada koje kaže da je to najkontrolisanije gradilište, ali radnici su i dalje u istom položaju. Samo su preseljeni u bolje uslove, ali se drugo ništa nije promenilo. To je ono o čemu država i ne priča više“, ističe Danilo Ćurčić.

Šest poslanika Evropskog parlamenta je još 19. novembra u pismu izrazilo kako su „zgroženi“ izveštajima o navodnoj trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije u Srbiji. U pismu koje objavljeno na sajtu poslanice Zelenih u EP Viole fon Kramon kaže se da „nalazi sa terena daju užasnu sliku – sliku modernog ropstva na granicama Evropske unije.

Fon Kramon je dan kasnije rekla da je potpuno neprihvatljivo da Srbija, država koja teži da postane članica Evropske unije, na svojoj teritoriji toleriše izgradnju i rad fabrike za koju se sumnja da zapošljava kroz trgovinu ljudima i eksploataciju.

„Dostojanstven rad i ljudska prava moraju da se poštuju i važe za sve“, objavila je Fon Kramon na svom Tviter nalogu.