EZ: Srbija mnogo kasni sa reformom tržišta gasa

Kako se navodi, zakon o energetici i usvojeni podzakonski akti predstavljaju u velikoj meri usaglašen zakonski okvir, međutim, sa sprovođenjem se zaostaje, posebno sa razdvajanjem delatnosti operatora prenosnog sistema Elektromreže Srbije (EMS) kod struje i Jugorosgas transporta i Srbijagasa kod gasa. EZ je Srbiju i Crnu Goru označila kao predvodnike po performansama implemetacije pravnih tekovina EZ ukupno gledano.

U Srbiji slaba implementacija za posledicu ima veliki broj slučajeva kršenja propisa, ističe se u godišnjem izveštaju Sekretarijata EZ koji predstavlja sveobuhvatni pregled napretka članica u sprovođenju pravnih tekovina Ugovora o Energetskoj zajednici.

Srbija takođe mora da ubrza sprovođenje sporazuma potpisanih sa Kosovom, ocenila je EZ u izveštaju koji se odnosi na period od septembra 2016. do septembra 2017.

Ipak, Srbiju i Crnu Goru EZ je označila kao predvodnike po performansama implemetacije u svim oblastima dok Albanija npr. prednjači u sektoru struje a Ukrajina kod gasa.

U oblasti električne energije Srbija, kako se navodi, mora da završi razdvajanje operatora prenosnog sistema u skladu sa zahtevima Trećeg energetskog paketa.

Istovremeno bi zbog promene Zakona o ministarstvima Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) trebalo da otvori proceduru sertifikacije za ponovno procenjivanje usklađenosti EMS.

EZ navodi i da EMS nije zatvorio nijedno od dva otvorena pitanja u sferi raspodele regionalnih kapaciteta.

Toj kompaniji prioriteti ostaju pridruživanje platformi za alokaciju kapaciteta i deblokiranje sporazuma elektromreža Srbije i Kosova EMS i KOSTT o upravljanju mrežom i sistemom kojim je trebalo da bude rešen dugotrajan spor dva operatora.

Istovremeno je u Srbiji u sektoru gasa iz godine u godinu sve vidljivije da nema nikakvog napretka u reformisanju tržišta tog energenta i promene nacionalnih zakona, upozorava EZ.

U prilog tome govori i sertifikacija Jugorosgas transporta od strane AERS uprkos evidentnoj neusklađenosti sa odredbama Trećeg energetskog paketa.

„Sektor gasa u Srbiji opterećen je netransparentnim i nasleđenim ugovorima suprotnim vladavini prava. Veliki udeo Srbijagasa na velikoprodajnom i maloprodajnom tržištu razlog je što ta kompanija opstruiše  razdvajanje i pravljenje prostora za nove igrače“, ističe se u izveštaju EZ.

U sektoru nafte Srbija je, prema oceni EZ, članica koja je najviše napredovala u unošenju u zakone i sprovođenju pravnih tekovina a u narednih godinu dana prioritet treba da joj budu usvajanje plana za hitno reagovanje u slučaju prekida isporuka i pravljenje zaliha u skladu sa planovima.

Srbija je, prema ocenama EZ, napredovala i sa sprovođenjem mera iz oblasti obnovljive energije.

Na tom planu Srbija, pored ostalog, treba još da uobliči administrativne procedure, izdavanje dozvola i povezivanje na mrežu, kao i komercijalne ugovore, kako bi obezbedila povoljno okruženje za investitore.

U oblasti energetske efikasnosti Srbiji, ocenjuju u EZ, prioritet treba da budu uvođenje direktive o energetskoj efikasnosti u zakonodavstvo kroz izmene zakona o efikasnoj upotrebi energije ili kroz novi zakon o energetskoj efikasnosti.

Takođe Srbija na planu borbe protiv klimatskih promena treba da ubrza usvajanje zakona i završi Nacionalnu strategiju za borbu protiv promena klime.

Debi klimatskh promena

Godišnji izveštaj Sekretarijata EZ pokazao je i da je šest od osam ugovornih strana uspešno završilo prenošenje Trećeg energetskog paketa u nacionalnu regulativu. Neuspešne na tom planu bile su Bosna i Hercegovina i Makedonija.

Međutim, kada je reč o sprovođenju preuzete pravne tekovine, situacija u članicama EZ veoma se razlikuje.

Komentarišući Treći energetski paket direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač ocenio je da će njegova uspešna primena i dalje biti izazov za ugovorne strane, kao i Sekretarijat.

Jedan od izazova, prema njegovim rečima, biče jačanje nacionalnih vlasti – regulatora, energetskih agencija, agencija za zaštitu konkurencije i onih koje se bave državnom pomoći, kojima nedostaju snaga i nezavisnost da deluju kao efikasni i proaktivni čuvari pravnih tekovina EZ.

„Još jedna oblast u kojoj napredak još nije zadovoljavajuć jeste prekogranična saradnja i integracija, uključujući sa susednim članicama EU“, istakao je Kopač dodajući da je bugarska zabrana izvoza struje ranije ove godine bila „zvono za uzbunu“.

U novi izveštaj prvi put je uključena regulativa o klimatskim promenama.

„Hvatanje u koštac sa tim problemom je od ključnog značaja. Zato smo odlučili da se fokusiramo na strategije i propise ugovornih strana u izveštaju, posebno na praćenje i izveštavanje o emisiji gasova sa efektima staklene bašte. Albanija, Srbija i Crna Gora najviše su napredovale u pisanju zakona o borbi  protiv promena klime“, rekao je zamenik direktora Sekretarijata EZ Dirk Bušle (Buschle).

U izveštaju se navodi da su u oblasti energetske efikasnosti sve članice ostvarile napredak. Albanija, Ukrajina i Kosovo konačno su usvojile dugo čekane zakone o energetskim performansama zgrada dok su Makedonija, Moldavija i BiH usvojile akcione planove za energetsku efikasnost.

Ukazuje se i da aktivnosti na uvođenju direktive o energetskoj efikasnosti u nacionalne zakone napreduju u svim zemljama a da su posebne rezultate zabeležile Srbija i Crna Gora.

Istovremeno je samo skroman napredak napravljen kod uvođenja u zakone i primene direktive o obnovljivoj energiji, što je za posledicu imalo samo ograničeno povećanje kapaciteta obnovljive energije.

Sekretarijat je takođe prvi put ocenjivao napredak zemalja oko regulative o transevropskoj energetskoj infrastrukturi čiji je cilj ujednačavanje procedura dozvola i podsticanje investicija u energetsku infrastrukturu.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana 2005. u Atini sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije EU na Jugoistočnu Evropu i crnomorski region. Članice EZ su EU i devet ugovornih strana – Albanija, BiH, Srbija, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija a status posmatrača imaju Jermenija, Norveška i Turska.