Foto: Danas/A. L.Francuski Ežis, jedna od članica šestočlanog konzorcijuma kojem je poveren nadzor nad rekonstrukcijom pruge od Novog Sada do Mađarske, beleži impresivne poslovne rezultate u Srbiji.
U poslednje četiri godine, ukupne prihode povećavali su oko 100 odsto svake godine. Oni su od 130 miliona dinara u 2020. stigli do milijarde u prošloj godini. Profit je rastao još brže. Od 2,5 miliona dinara u 2020. došao je do gotovo 340 miliona prošle godine, piše danas Forbes Srbija.
To im je omogućilo i da prošle godine, prvi put u ovom posmatranom periodu, isplate i dividendu svom vlasniku, Egis Ingenerie od 74 miliona dinara (od toga 3,7 miliona je za porez). U 2023. isplatili su i bonuse zaposlenima od 21,2 miliona dinara, vidi se iz finansijske dokumentacije.
Ova kompanija prethodnih dana našla se u fokusu javnosti ne samo kao članica konzorcijuma zaduženog za nadzor, već i nakon otkrića medija da su, navodno, upravo oni bili direktno zaduženi za nadzor nad rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu.
Ežis u Srbiji posluje preko preduzeća Egis doo, koje je registrovano u Resavskoj ulici u Beogradu. Na tom mestu nekada je poslovalo i predstavništvo Egis International, ali je prema dostupnim podacima, ugašeno pre šest meseci.
Egis doo osnovan je 2012. što se poklapa s vremenom zahuktavanja priče o izgradnji beogradskog metroa.
U početku, firmom su rukovodili francuski državljani, ali su uz njih sve vreme bili i srpski – Zoran Ilić koji je danas direktor firme, kao i Olivera Radulović koja je prokurista. Zamenik direktora takođe je srpski državljanin.
Egis doo registrovan je za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje. Direktni vlasnik Egis doo je francuska kompanija Egis Ingenierie, a deo su Ežis grupe.
Poslovi u Srbiji – pruga, luke, nuklearna energija…
Na sajtu Ežis grupe među svim velikim projektima ovog francuskog giganta izdvojeno je samo nekoliko iz Srbije – nadzor nad rekonstrukcijom pruge do Mađarske, dizajn Beogradskog metroa i dizajn pruge od Beograda do Niša.
Opisi postoje za prva dva, a onaj o metrou je sadržajniji imajući u vidu da je Ežis odnosno Ežis Rejl glavni dizajner za sve tri predviđene linije.
Međutim, na Portalu javnih nabavki, od kraja 2020. naovamo, za koliko su dostupni podaci, nema podataka o Ežisu kao dobavljaču usluga ili radova za JKP Beogradski metro i voz iako je ovo preduzeće sprovodilo više nabavki na ovom projektu.
Podsećanja radi, predstavnici bivše i sadašnje vlasti međusobno su se optuživali da je reč o projektu koji se realizuje mimo sistema javnih nabavki.
Ežis odnosno Egis doo se na Portalu javnih nabavki pojavljuje u malom broju postupaka. Jedan je dobijeni posao nadzora nad rekonstrukcijom pruge od Novog Sada do državne granice vredan 4,7 milijardi dinara).
Dva su nabavke usluge izrade tenderskih dosijea za izvođenje radova i za stručni nadzor nad izvođenjem radova za izgradnju novih lučkih kapaciteta Luke Prahovo (7,2 miliona dinara) i Luke Bogojevo (18 miliona dinara). Na ovim poslovima Egis doo je nastupao zajedno sa firmom Egis Water and Maritime.
Nedavno je Ežis dobio još jedan važan posao u Srbiji, koji pominje u vestima na svom sajtu. To je „izrada preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji“ za Ministarstvo rudarstva i energetike. Vrednost posla je 16,8 miliona dinara.
Preko svoje britanske firme Helios Technology Limited dobili su i dva posla za Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA). Jedan je bio izrada studije poslovnih smernica vredan 17 miliona dinara, a drugi konsultantske usluge za realizaciju strateških ciljeva poslovanja SMATSA vredan 450.000 evra.
Kako se može saznati iz opisa na sajtu Ežis grupe, kancelarija u Beogradu pokriva sve aktivnosti Ežisa na Balkanu.
Oni navode da je posao dizajna metroa neizbežno podeljen među različitim entitetima grupe, a većina je poverena francuskom i srpskom timu.
„Kao rezultat, dizajnerska kancelarija Ežisa u Beogradu, koja takođe pokriva sve Ežisove aktivnosti u zoni Balkana, je brzo porasla“, stoji u opisu.
Taj rast vidi se u prihodima, a ono što se još može videti jeste da je Srbija najveće tržište za Egis doo. Naime, od milijarde prihodovane prošle godine, 683 miliona stiglo je prodajom usluga na domaćem (srpskom) tržištu.
Drugi izvor prihoda su Ežisove povezane firme u inostranstvu (283 miliona dinara), a najmanje donose drugi klijenti iz inostranstva (80 miliona).
Kako se može videti iz finansijske dokumentacije, prošla godina bila je i prva u poslednje četiri da su prihodi sa srpskog tržišta bili dominantni u prihodima Ežisa. Pre toga, povezana lica iz inostranstva donosila su najviše prihoda.
Ežis posluje ili je poslovao sa nekoliko povezanih lica. U dokumentaciji se navode Egis International, Egis Rail, Egis Villes & Transports, Egis SA, Egis Ukraine i Egis International Hill Int prema kojima ima potraživanja, ali i obaveze.
Ežis i Novi Sad
U prošlogodišnjem finansijskom izveštaju odnosno u napomenama uz ovaj dokument, prvi put se pominje i Utiber koji predvodi konzorcijum za nadzor.
Tako se u delu koji se odnosi na potraživanja po osnovu prodaje pominje da Ežis potražuje (na dan 31. decembar 2023.) od Projekt Biro Utibera iznos od 86,9 miliona dinara od ukupno 114 miliona koliko je potraživao od kupaca u zemlji.
Utiber se pominje i u delu potraživanja za nefakturisani prihod gde se navodi iznos od 29,4 miliona dinara.
Ipak, odnos je dvosmeran tako da se Utiber može videti i na strani podizvođača Ežisa. Tako je francuska kompanija na ime usluga koje su im podizvođači pružili u prošloj godini, ali nisu izdali fakture rezervisala 64 miliona dinara. Od toga je 10,3 miliona predviđeno za Utiber.
Inače, jedna zanimljivost iz finansijskih podataka jeste i da je Ežis uzeo u zakup stan u Novom Sadu za zaposlenog koji radi na terenu. Na ime depozita, društvo je uplatilo iznos od 24.071 dinar.
Ežis grupa
Ežis grupa za sebe navodi da je nastala još pre Drugog svetskog rata i da ima tradiciju dugu 90 godina u oblasti transporta i izgradnje. Više od dve trećine aktivnosti je izvan Francuske, u više od 100 zemalja. Ima 19.500 zaposlenih. Prema podacima sa sajta 81% poslova je u domenu arhitekture, inženjerstva i konsultantskih usluga. Bavi se i upravljanjem infrastrukturom (upravljaju putevima u više od 20 zemalja i sa 20 aerodroma u sedam država).
Grupa ima tri vlasnika. To su Tikehau Capital sa udelom od 40%, Caisse des Dépôts sa 34%, dok menadžeri i zaposleni drže preostalih 26%.
Tikehau Capital je investiciona kompanija koja upravlja sa 47 milijardi evra sredstava. Osnovali su je 2004. Antoan Flamarion i Metju Šabran. U kompaniju je ulagao i najbogatiji Francuz – Bernar Arno (poznat po brendu Luj Viton, ali i drugim luksuznim markama).
Caisse des Dépôts je državna finansijska institucija koju je još početkom XIX veka osnovao Luj XVIII. Direktora imenuje država. Služi da podstiče razvoj kroz ulaganja u kompanije, nekretnine, regionalni projekte, životnu sredinu odnosno u sve što je od javnog interesa. Ne finansira je država, ali uplaćuje novac u državni budžet. Nekada je bila većinski vlasnik Ežisa.
Ceo tekst pročitajte na portalu Forbes Srbija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
