Ežis se „pridružio“ Utiberu i u Surčinu: Francuzi kupili firmu koja je dizajnirala Nacionalni stadion, Ekspo i Savski trg

Sada su se na posredan način povezali i na drugom velikom državnom projektu u Surčinu gde je u toku izgradnja Nacionalnog stadiona i izložbenog prostora za Ekspo 2027. Dok su Mađari i zvanično nadzorni organ za izvođenje radova, francuski Ežis nedavno je kupio špansku firmu koja je dizajnirala stadion i kompleks Ekspo, piše Forbes Srbija.

Reč je o kompaniji Fenvik Iribaren Arhitekts (FIA). Kako se navodi na njihovom sajtu, kompanija je osnovana 1990. i postala je jedna od najvećih španskih arhitektonskih firmi. Njeni osnivači su arhitekte Mark Fenvik i Havijer Iribaren. Locirani su u Madridu.

Za Srbiju su značajni jer su dizajnirali Nacionalni stadion u Surčinu, kompleks Ekspo 2027, ali i Savski trg, ispred bivše Glavne železničke stanice u Beogradu.

Ističu da je njihova uža specijalnost dizajniranje sportske infrastrukture.

Prodaja Ežisu

Obe kompanije izvestile su na svojim sajtovima da je zaključen ugovor o akviziciji FIA.

Ežis navodi da će im kupovina španske firme pomoći da osnaže svoju poziciju i ambicije u sektoru sporta i zabave kroz konsultantske usluge i dizajn za buduće velike globalne sportske događaje.

Ističu da i sami imaju veliko iskustvo u razvoju sportske infrastrukture. Obezbedili su više od 1.000.000 sedišta u sportskim objektima koje su razvili. Primeri su stadion Velodrom koji je dom Olimpika iz Marseja, kao i sportski kompleks Pol Bija u Kamerunu.

„Ova akvizicija u Španiji ne samo da će omogućiti Ežisu da proširi svoj portfolio usluga i ponudi klijentima sveobuhvatna rešenja u sportu već će i ojačati svoje prisustvo u Evropi i širom sveta kreiranjem sinergije kompetencija Ežis grupe i Ežis AL (Architecture Line)“, navodi francuska grupacija u objavi.

Slično saopštenje objavljeno je i na sajtu FIA. „Pridruživanje Ežis grupi i Ežis AL je sjajna prilika da podignemo našu kompaniju na viši nivo i razvijemo potencijal naših timova u sinergiji sa tehničkim kapacitetima Ežisa i njegovih arhitektonskih firmi, posebno u svetu sporta sa održivim pristupom: zajednička vizija obe kompanije“, navedeno je kao izjava Fenvika i Iribarena.

Reference FIA – Od stadiona u Kataru do stadiona u Surčinu

Na svom sajtu FIA navodi da je kreirala 1.200.000 sedišta na fudbalskim stadionima. Ističu da su radili na četiri kontinenta u 16 zemalja, kao i da su dizajnirali pet nacionalnih stadiona. Tu posebno ističu Nacionalni stadion u Srbiji.

Ipak, mnogo poznatiji su po tome što su dizajnirali tri stadiona za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru 2022. Najčuveniji od ta tri je stadion napravljen od kontejnera za transport robe koji je bio predviđen da bude razmontiran nakon upotrebe.

Reč je o Stadionu 974 (nazvan po broju kontejnera upotrebljenih u izgradnji). Ideja FIA bila je da ne naprave „belog slona“ odnosno stadion koji će nakon prvenstva ostati neiskorišćen kao što se to dešavalo u drugim zemljama. Iako je bilo ideja da se „prebaci“ u Afriku ili Urugvaj, objekat još stoji i koristiće se za nove utakmice. Kako navode na svom sajtu, početna ideja krenula je od Lego kockica i putujućeg cirkusa. Druga dva stadiona su Al Tumama i Education City stadion u Dohi.

Dizajnirali su, između ostalih, i stadion Espanjola u Barseloni, kao i novi stadion fudbalskog kluba Valensija, koji bi trebalo da bude izgrađen do 2026, a učestvovali su i u osmišljavanju redizajna stadiona Betisa u Sevilji.

Međutim, nisu samo stadioni njihova specijalnost. Bili su zaduženi i za dizajn poslovnog prostora. Dizajnirali su IE Tower, kancelarijski kompleks Helios, zgradu Ruiz Pikaso 11, kao i centralu kozmetičke kompanije Loreal u Madridu. A tu je i projekat Ekspo u Surčinu.

Na sajtu su istakli i više od 30 priznanja koje su dobili za dizajn, od kojih se većina odnosi na osvojena prva mesta na konkursima.

Nacionalni stadion Srbije

Opis projekta za dizajn Nacionalnog stadiona u Surčinu počinje sledećom rečenicom: „Zgrada ima za cilj da odražava nove vrednosti koje se nastoje implementirati u srpsko društvo, a koje su karakterisane međunarodno prepoznatljivom jedinstvenošću i visokokvalitetnim dizajnom zasnovanim na ekologiji i održivosti“.

FIA navodi da će stadion biti pokretač razvoja novog distrikta na obodu grada.

„Dizajn predviđa kružni stadion kapaciteta 52.000 gledalaca, koji od samog početka ispunjava zahteve za održavanje utakmica nacionalnog tima i velikih međunarodnih događaja pod okriljem UEFA/FIFA. Njegova jedinstvena i originalna fasada sastoji se od četiri „viseća prstena“ povezana kablovima, koji uključuju prostore sa baštama“, navodi FIA.

Bašte će biti na tri nivoa celim obimom stadiona po čemu će biti jedinstven stadion na svetu, ističu španske arhitekte. Dodaju da je jedan inovativni aspekt „baštenskog stadiona“ njegova transformacija u javni prostor dostupan tokom cele godine. U okruženju stadiona biće kafići, kiosci, restorani, prostori za opuštanje, čime se kreira koncept „zelenog“ stadiona sa jedinstvenim i održivim pešačkim zonama.

Cilj je bio i da se ponudi dizajn visoke energetske efikasnosti. Ideja za stadion je da bude domaćin ne samo utakmica već i svih tipova događaja.

U junu ove godine FIA je na svom sajtu objavila i vest da je počela izgradnja „prvog svetskog baštenskog stadiona“. Navodi se da je planirano da bude završen do kraja 2026. i da je to veoma efikasan, održiv i ekološki projekat.

Kao posebna karakteristika se ističe inovativni sistem za grejanje i hlađenje na stadionu.

EXPO 2027

Za prostor koji će ugostiti međunarodnu izložbu Ekspo 2027, španski arhitektonski studio navodi da su autori projekta i da će se kompleks prostirati na 170.000 kvadrata.

U opisu ističu da će se sastojati od sedam velikih izložbenih hala, spoljnih nacionalnih paviljona, tri tematska paviljona i Nacionalnog paviljona Srbije. „Kada bude završen, Ekspo će moći da nastavi da radi kao tradicionalni sajam, jer se veliki paviljoni mogu koristiti za koncerte ili druge događaje, dok će spoljni paviljoni biti rasklopljeni što će ostaviti otvoreni prostor za sajam“, objašnjava FIA.

Naglašavaju da je zato ovaj dizajn sličan konceptu primenjenom kod Stadiona 974 u Kataru.

Od karakteristika posebno ukazuju na veliki objekat na ulazu i pergole koje simbolizuju planine blizu Beograda. Centralno mesto biće Tesla trg gde će se nalaziti Nacionalni paviljon Srbije u obliku velike kupole.

„Projekat je dizajniran pod filozofijom „Plave arhitekture“ Fenvik Iribaren studija, koja stavlja veliki fokus na dobrobit korisnika. Dizajn daje prioritet održivosti i energetskoj efikasnosti objekta. Beogradski Ekspo biće prvi u istoriji koji će maksimalno koristiti solarnu energiju, sa brojnim panelima na parkinzima i na najvišim tačkama paviljona. Kompleks će biti sertifikovan sa maksimalnom efikasnošću u tretmanu otpadnih voda. I koristiće energiju vetra kao izvor snabdevanja. Karakteriše ga inovativni sistem klimatizacije koji distribuira vazduh kroz klupe i sedišta u objektima“, navodi FIA.

Prostor će imati i gotovo 10.000 kvadrata u ugostiteljskim sadržajima i 4.600 kvadrata komercijalnog prostora.

Savski trg

FIA navodi da su za dizajn Savskog trga pobedili na takmičenju koje je organizovao Grad Beograd u saradnji sa Savezom arhitekata Srbije. Cilj konkursa bio je da se napravi veliki trg gde bi mogla da se postavi nova statua u čast Stefana Nemanje.

„Postojeća zgrada na lokaciji bila je železnička stanica Beograd. Zato je razvijen jedinstven koncept urbanog prostora za ovaj grad, inspirisan kako rimskim teatrom, tako i istorijom voza. Ispred zgrade stanice formirana je platforma (podijum) koja će služiti kao scena za razne događaje koji će se odvijati na trgu“, navodi FIA

Zelene površine na trgu koje simbolizuju tribine rimskog pozorišta će sadržati mesta za opuštanje, urbane staze i šetalište, dodaju arhitekte.

Takođe, železnička stanica, koja je poslužila kao inspiracija za dizajn, stvaranjem zupčanika i radijalnih staza koje podsećaju na točkove voza. „Ovaj dizajn predstavlja metaforičku aluziju na ono što će postati novi motor grada“, tvrde španski dizajneri.

Kada je reč o zelenim površinama, koncept je imao za cilj da kreira prostor koji će odražavati godišnja doba putem različitih zasada.