Fabrika kamiona u najtežoj situaciji

To znači da će do kraja maja naredne godine ta preduzeća biti zaštićena od poverilaca, odnosno od prinudne naplate potraživanja (osim ako su u pitanju izvršna sudska rešenja o isplatama zaostalih zarada). Grupi Zastava vozila koju čine Zastava kamioni, Zastava specijalni automobili u Somboru, Zastava INPRO, proizvođač priključnih vozila (automobilskih prikolica), Zastavina fabrika automobila (kao distributer putničkih vozila i rezervnih delova), Zastava medicina rada i još neke manje firme, krajem maja je, iznuđenom odlukom Vlade, dat rok od godinu dana da, kroz privatizaciju, spasi šta se spasiti može.

            Ako se izuzme Zastavina fabrika automobila, čiju je gotovo kompletnu  imovinu i većinu zaposlenih, još 2010, preuzeo italijanski Fijat, najznačajnije preduzeće iz ove grupacije svakako su Zastava kamioni, jedini proizvođač lakih i srednjih kamiona i minibuseva u jugoistočnoj Evropi. Prema zvaničnim informacijama za tu fabriku zainteresovano je 12 inostranih kompanija, koje su o tome obavestile i Agenciju za privatizaciju. Problem je, međutim, što su Zastava kamioni, uprkos odluci Vlade o zaštiti od poverilaca, već duže u takvoj poslovnoj agoniji, da sudski izvršitelji uveliko popisuju, pa i plene pokretnu imovinu (mašine, opremu i poluproizvode). Fabriku je, naime, zbog neisplaćenih zarada tužilo oko 1.500 bivših i sadašnjih radnika, pri čemu je većina sudskih rešenja postala izvršna, pa su Kamionima nedavno zaplenjena vozila za prevoz delova za proizvodnju, a u toku je popis mašina i opreme. Nevolja je i u tome što u toj fabrici, koja državne subvencije ne prima od 2013, praktično više nema proizvodnje. Do lane je sa proizvodnih i montažnih traka silazio po koji kamion, ove godine – nijedan. Otuda ne čudi što se za odlazak iz fabrike, uz najavljeni socijalni program, prijavio 191, od ukupno 242 radnika.

            Poslovodstvo Kamiona za avgust najavljuje nove razgovore sa svih 12 potencijalnih poslovnih partnera, ali je pitanje šta će od fabrike da ostane nakon što sudski izvršitelji završe posao. Podsetimo da se na spisku zainteresovanih za privatizaciju Kamiona nalaze i dve najveće kineske kompanije, državna JAK motors i privatna Huang hai, sa kojima kragujevačka fabrika ima potpisane memorandume o saradnji, kojima je predviđeno strateško partnerstvo sa jednom od njih. Menadžment Kamiona je, sredinom prošle godine, od Agencije za privatizaciju tražio saglasnost za uspostavljanje strateškog partnerstva, odnosno formiranje zajedničke fabrike za proizvodnju teretnih i terenskih vozila u Kragujevcu sa jednom od dve kineske fabrike, ali je do danas nije dobio. U novom poslovodstvu kragujevačke fabrike tvrde da tender za privatizaciju još nije raspisan, jer je proizvodnja privrednih vozila složen proces, te da bi i jedna i druga kineska kompanija ovde proizvodile po 10.000 vozila.

            Za razliku od Kamiona, fabrika za proizvodnju automobilskih prikolica Zastava INPRO, ako je suditi prema informacijama iz te firme, ima šanse da bude uspešno privatizovana. Poslovodstvo Zastave INPRO saopštilo je da je za privatizaciju te fabrike, koja više od 90 odsto proizvodnje izvozi, pre svega u  Francusku, ali i u Rusiju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, zainteresovana multinacionalna kompanija, koja slovi za najvećeg proizvođača priključnih vozila u Evropi. Ta kompanija je, tvrde u menadžmentu Zastave INPRO, Agenciji za privatizaciju poslala Pismo o namerama, kojim iskazuje interesovanje za uspostavljanje strateškog partnerstva sa kragujevačkom fabrikom. Uprkos tome, Agencija za privatizaciju još uvek ne može da oglasi javni poziv za privatizaciju Zastave INPRO, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa unutar Grupe Zastava. Zastava INPRO, koja je osnovana 1998. godine, do 2010, privređivala je u pogonima Zastavine fabrike automobila. Krajem 2010. Fijat je preuzeo kompletnu imovinu i deo zaposlenih fabrike automobila, nakon čega je Zastavin proizvođač priključnih vozila morao da traži novi radni prostor. U novembru 2010. našao ga je u pogonu „Sivi dom“ Zastavine fabrike oružja. Nevolja je, međutim, u tome što „Sivi dom“ pripada oružarima, koji su nekada tu proizvodili puškomitraljeze, dok je zemljište na kojem je lociran taj pogon – državno. Na potezu je Agencija za privatizaciju, odnosno država koja bi Zastavi oružju, na ime najavljenih investicija u domaću vojnu industriju, trebalo da sagradi novi pogon. U tom slučaju bi „Sivi dom“ bio pretvoren u imovinu Zastave INPRO koja bi, uz proizvodnu opremu, predstavljala „miraz“ te kragujevačke fabrike prilikom uspostavljanja strateškog partnerstva sa kompanijom Trigano. Zastava INPRO ove godine u Francusku treba da izveze priključna vozila u vrednosti od oko pet miliona dolara, a u Rusiju za milion evra. Manja količina prikolica namenjena je tržištima BiH, Makedonije i Srbije. U tom preduzeću se nadaju da će, ukoliko uspostave strateško partnerstvo sa Triganom, značajno da povećaju ne samo proizvodnju nego i proizvodni asortiman, kao i broj zaposlenih. Ta kragujevačka fabrika, koja zapošljava 335 radnika, od kojih su 223 osobe sa invaliditetom, nedavno je, odlukom Vlade Srbije, dobila sertifikat za proizvodnju platformi za invalidna lica. Proizvodnja platformi je počela, a serije će zavisti od tržišne tražnje.

            Zvuči neverovatno, ali i Fabrika specijalnih automobila u Somboru, koja je u međuvremenu gotovo ostala bez radnika, ima šansu da preživi – ako ne u celosti, ono bar u delovima. Pojedine pogone te fabrike zakupila je grčka firma Spajdermen, koja u Somboru proizvodi kontejnere za odlaganje komunalnog otpada i koja je već angažovala nekoliko desetina bivših radnika Specijalnih automobila. Firma Spajdermen je zainteresovana za privatizaciju onog dela somborske fabrike koji je zakupila. Zainteresovanih ima i za privatizaciju Zastavine fabrike automobila, koja je smeštena na atraktivnoj lokaciji od nekoliko desetina hektara u Kormanskom polju. Ta lokacija je, tvrde u Zastavi, interesantna pojedinim inostranim kompanijama. Suma sumarum, uprkos najavama i očekivanjima, u najnezavidnijoj poziciji su Zastava kamioni čiji bi opstanak bio od strateškog značaja ne samo za Kragujevac već i za privredu Srbiju. Jer kamionska industrija vezuje za sebe isto onoliko, ako ne i više, kooperanata i dobavljača od proizvodnje automobila.

            Francuzi zainteresovani za Zastavu INPRO

            Za Zastavu INPRO, prema saznanjima Danasa, zainteresovana je kompanija Trigano, sa sedištem u francuskom gradu Lavalu, koja je kupila sve francuske, ali i fabrike za proizvodnju priključnih vozila u drugim evropskim zemljama. Između ostalog, Trigano je kupio i francusku firmu Lider, kojoj je Zastava INPRO do sada isporučivala oko 90 odsto proizvodnje automobilskih prikolica.     

      

            Spekulacije

            Ukoliko bi kineske kompanije JAK motors i Huang hai, inače zainteresovane za privatizaciju Kamiona, proizvodile vozila prema evropskim standardima, u kragujevačku fabriku morale bi da investiraju oko milijardu evra. To je, objašnjavaju u Kamionima, velika investicija za Kineze koji za azijsko tržište već proizvode 750.000 vozila godišnje, a ovde bi pravili kamione za  severnu Afriku, arapske zemlje, te Rusiju i Tursku, sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. U ovom trenutku teško je prognozirati ishod najavljenih avgustovskih pregovora, naročito imajući u vidu stanje u arapskim zemljama, ali i činjenicu da motorna vozila (automobili, kamioni…) nisu obuhvaćena Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Rusijom.