U Srbiji se organizovano skuplja oko 80 odsto komunalnog otpada dok ostatak završava na divljim deponijama, kojih u Srbiji ima više od tri i po hiljade, a svakodnevno niču i nove.
Neretko na takvim deponijama,, ali i rekama i kanalima mogu se videti bačeni šporeti, frižideri, televizori i drugi stari električni aparati. Stručnjaci ukazuju da je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou kada je reč o skoro svim vrstama otpada te da je potrebno organizovano sakupljanje i prerada.
Međutim, ima i primera dobre prakse. Jedan od njih je kompanija „Božić i sinovi“ u Omoljci kod Pančeva već 13 godina ima reciklažni centar za elektronski i električni otpad, koji uz primenu iskustava evropskih reciklažnih centara, nudi kompletnu uslugu kompanijama, organizacijama i fizičkim licima koja žele da na pravilan način odlože rashodovanu elektronsku i električnu opremu.
Kompanija BIS u modernim objektima na 2.000 metra kvadratnih metara u Omoljici skladišti i tretira taj otpad. Kapacitet postrojenja je 13.000 tona godišnje, dok u toj kompaniji sada prerade nešto manje od polovine te količine otpada.
Direktor BiS-a Nikola Egić nedavno je na Sajmu ekologije govorio o tome kako se može prikupljati elektronski otpad. Prema njegovim rečima, postoje četiri načina: direktno preuzimanje tog otpada od velikih kompanija koje generišu elektronski otpad, zatim od ovlašćenih, licenciranih sakupljača i prevoznika, od trgovaca, kao i preko sopstvenih sakupljačkih centara.
„Trgovci bi prema zakonu morali da sakupljaju otpad. To znači da kada kupite novi televizor, trgovac bi trebalo da primi vaš stari aparat i prosledi ga operaterima na dalji tretman. To je sada kod nas sporadično“, kaže Egić.
Kompanija BiS svojim klijentima nudi usluge reciklaže elektronskog otpada, računara, rashladnih uređaja, fluorescentnih cevi i sijalica i njihovo bezbedno i legalno skladištenje, prodaju sekundarnih sirovina, izvoz elektronskog i električnog otpada, refabrikovanje kao i konsalting u oblasti upravljanja otpadom.
Ova kompanija prikuplja i prerađuje i opasan otpad kao što su ostala motorna i ulja za menjače i podmazivanje, transformatore i kondenzatore koji sadrže PCB, olovne i baterije od nikl-kadmijuma i fluorescentne cevi i sijalice koje sadrže živu, kao i drugi čvrsti sagorljivi otpad koji sadrže opasne supstance.
Već sedam godina BiS sakuplja i prerađuje sijalični otpad. Egić poručuje građanima da ne bacaju sijalice u komunalni otpad i posebno upozorava:
„Nemojte u saksije sa cvećem stavljati sijalice kao držače, jer je kontakt sijalica cevi sa zemljištem poguban. To je gore nego da sijalicu razbijete i bacite u komunalni otpad“.
U BiS-u se pripremaju za bolju situaciju i budućnost kada je reč o prikupljanju i preradi elektronskog i opasnog otpada u našoj zemlji. Letos su dobili rešenje na studiju uticaja na životnu sredinu za nabavku opreme s kojom će moći da prerađuju 26 hiljada tona tog otpada godišnje sa raznolikim spektrom mašina i novim vrstama otpada koji će biti recikliran. Očekuju da će vrlo brzo od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine dobiti i dozvolu za te planove.
Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.