Fabrika znanja

Oni nekoliko godina mlađi, ne sećaju se ni kako je to izgledalo kada su računari bili raritet, ili kada nije postojao internet i kada izrazi kao što su „guglovanje“, „fejsbuk“, „četovanje“, „i-mejl“ i slični još nisu bili izmišljeni. Nama starijima, čije odrastanje nije proteklo uz ekrane i tastature, teško je da u potpunosti pojmimo kako izgleda njihov svet, premda ga delimično delimo. Sve vreme pričamo o digitalnoj budućnosti, a da nismo svesni u kojoj meri postoji digitalna sadašnjost, ako već ne za generacije kojima računar i mobilni telefon nisu prirodna pojava, a ono sigurno za najmlađe koji novim fenomenima pristupaju potpuno otvoreno i bez predubeđenja.

Zbog toga mislim da je veoma važno da razumemo u kojoj su meri računari, ali i informacione tehnologije i telekomunikacije u najširem smislu, sastavni deo savremenog sveta. Ubeđen sam da od toga ne treba bežati i okretati se tradicionalnim obrazovnim metodama sa idejom da će tehnologija negativno uticati na mlade. Naravno, preterivanje bilo koje vrste nije dobro, ali upravo ono na čemu neprekidno insistiram na ovim stranicama, jeste činjenica da tehnologija pomaže ljudima u svakom segmentu života i rada. Vremena su se promenila hteli mi to da priznamo ili ne, a naši najmlađi odrastaju u tim vremenima i moraće da žive u njima i kada nas više ne bude bilo. Svaka inicijativa da se računari i internet uvedu u škole i približe mladima zbog toga je izuzetno dobra i korisna, ali nam opet nedostaje malo više strateškog razmišljanja i koordinacije napora svih – od države i obrazovnog sistema, preko privatnog sektora i institucija, pa sve do roditelja. Oduševio sam se kada sam još za vreme studija u SAD video kako organizacije doniraju školama nešto stariju računarsku opremu, a zauzvrat od države dobijaju određene olakšice. Dobro je što strategija razvoja informacionog društva Srbije, koju je naša vlada usvojila još krajem 2006. godine, obuhvata mnoge svetske i evropske programe za unapređenje informatičke pismenosti i što je velikim delom usklađena sa evropskom strategijom informatičkog društva. Pored toga, postoje kod nas mnoge druge ideje i potezi hvale vredni, ali i dalje u većini škola računari ili ne postoje ili prosto“statiraju“ pošto nastavnici nisu dovoljno obučeni da ih približe deci. Moramo da razumemo da informatika postaje predmet koji je neraskidivo povezan sa svim ostalim gradivima, a da deca i pored svih prepreka o tome znaju mnogo više od odraslih.

Mislim da odavno nema potrebe za posebnim isticanjem činjenice da je računarska pismenost veoma važna, kako za pojedince bez obzira na starost i posao kojim se bave, tako i za privredu i razvoj svakog naroda i države. Pri tome se, naravno, ne očekuje da svako postane IT stručnjak i koristi napredne alate i komplikovane programe. Osnove rada na računaru, poput obrade teksta i tabelarnih proračuna, upotrebe interneta ili korišćenja štampača i druge prateće opreme postale su obavezna veština za gotovo svako zanimanje. Možda će neko reći da se ponavljam, ali je zaista neophodno da kao pojedinci, kao kompanije, kao država i kao društvo uradimo sve što je u našoj moći da poradimo na sebi i svojim znanjima, jer to zavisi samo i isključivo od nas. Već sada smo na pragu ere koju je poznati teoretičar Peter Druker nazvao ekonomija znanja, a u kojoj važi osnovno pravilo da je znanje moć.

Na žalost, ono što je sigurno jeste da najmlađi u našoj zemlji još uvek ni iz daleka nemaju dovoljan pristup savremenim tehnologijama i internetu. Znanja i sposobnosti koje propuštaju da steknu čine ih po mnogo čemu hendikepiranima u odnosu na vršnjake iz razvijenog sveta. U budućnosti će se mnogo toga, što danas smatramo posebnim veštinama, jednostavno podrazumevati. Ne treba mnogo da ovo razumemo. Pogledajte samo oko sebe. Pre deset godina su oni koji koriste računare bili retkost i često su smatrani „čudacima“, dok danas u Srbiji kompanije gotovo stoprocentno upotrebljavaju kompjutersku tehniku barem u nekoj meri.

Stručni termini iz kompjuterskog sveta ušli su u svakodnevni rečnik tako da ih ljudi upotrebljavaju po „difoltu“ .

Za deset godina današnji petnaestogodišnjaci biće na početku izgradnje svojih karijera. Doba znanja već uveliko kuca na vrata, a pokazaće se i u ovim ekonomski nemirnim vremenima da za one koji su edukovani i iskusni – a to im daje i odgovarajuću širinu za inovatinost i rađanje novih ideja – nema mnogo razloga za strah. Srbija je od ostatka sveta prepoznata kao lider IT industrije u regionu, ali je to samo dodatni podsticaj da radimo više i ulažemo u sadašnjost i budućnost naše dece. Vodeća pozicija teško se stiče a lako gubi, pa je pitanje koje sebi svakodnevno moramo da postavimo – da li želimo da dozvolimo da nas drugi preteknu. Upravo zbog toga treba celu Srbiju da pretvorimo u jednu veliku fabriku znanja.

Autor je predsednik ComTrade Group