Fabrike koje je „pojela“ privatizacija

Privredni sistemi iz socijalističkog vremena, poput Industrije mesa „29. novembar“, Industrije malih motora Sever, Agrokombinata, Hemijske industrije Zorka, Fabrike hleba i peciva Fidelinka, Fabrike bicikla Partizan, fabrike cipela Solid, vinarije Podrum Palić, Integrala, Medoprodukta itd… potpuno su nestali ili tek simbolično postoje. U prilog tome da su to bili pravi giganti govori i podatak da je samo izvoz malih motora Severa donosio devizni priliv od dvadesetak miliona evra, što je, poređenja radi, polovina aktuelnog godišnjeg budžeta Subotice. I još jedan zanimljiv podatak – jednomesečni izvoz bivšeg „29. novembra“ visokokvalitetnih proizvoda na američko tržište donosio je zaradu koja prevazilazi mesečne prihode ukupne subotičke privrede danas.

Privatizacija gotovo svih navedenih, i još mnogih drugih (Mladost, Aurometal, Panonija, Bratstvo) preduzeća, ne samo da nije unapredila njihovo poslovanje već ih je dovela do gašenja. Objektivno, ekonomska kriza mogla je da bude uzrok propadanja nekih od pomenutih firmi, ali fabrike poput „29. novembra“, koje su imale i sirovinsku bazu, i modernu tehnologiju, i dobru poziciju na tržištu, na rub propasti mogao je da dovede samo onaj ko nije vodio računa o njima. U Udruženju Solidarnost smatraju da su subotičku privredu uništili ne samo nesposobni kadrovi već i neskrivena namera novih vlasnika da lošim poslovnim potezima dovedu firmu do propasti i izvuku kapital iz nje, ili da naprave prostor za nova, dotad konkurentna preduzeća subotičkim gigantima.

Bilans privatizacije mogao bi se izraziti i cifrom od desetak hiljada radnika bez posla. Činjenica je da su novi vlasnici u gotovo svim firmama sprovodili sličan „program“ koji je podrazumevao otpuštanje radnika i kreditno zaduživanje, uz obaveznu hipoteku na imovinu firme. Pozajmljeni novac uglavnom je završavao na računima u inostranstvu. U Udruženju Solidarnost ocenjuje da je u većini slučajeva reč o krivičnim delima, jer je takvim postupcima novih vlasnika narušena ekonomska bezbednost čitave zemlje i potpuno uništena ekonomska snaga jednog grada. Polazeći od te pretpostavke, ovo udruženje je podnelo više prijava Savetu za borbu protiv korupcije, ali i krivičnih prijava policiji. „Nadležni organi imaju saznanja o svim slučajevima uništavanja subotičke privrede, ali do sada ništa nije preduzeto, odnosno nikakve istrage nije bilo. Naš stav je da se sve te privatizacije moraju poništiti, jer to je preduslov za početak nove industrijalizacije Subotice“, ističu u Solidarnosti.

Podsećaju, takođe, da je loša privatizacija dovela i do kraha Azotare, u čiju je izgradnju, sedamdesetih godina prošlog veka, uloženo više od 60 miliona dolara. „Azotara je važan segment procesa reindustrijalizacije, zbog razvoja agrarnog kompleksa, jer bi se u pogonima te fabrike mogla pokrenuti proizvodnja tehničkih hemikalija i mineralnih đubriva. I Agrokombinat je kolateralna šteta loše privatizacije. Ali zahvaljujući preostalim objektima i zemljištu, proizvodnja u tom, nekad oglednom kombinatu, mogla bi ponovo da se pokrene. Preduslov za to je da se poništi privatizacija“, tvrde u Solidarnosti i dodaju da i fabrici Mladost, inače jedinom proizvođaču medicinske gaze na našem tržištu, preti gašenje.

Pokretanje proizvodnje u većini firmi, koje su bile žrtve nestručno vođene privatizacije, ne zahteva izgradnju novih pogona i nove infrastrukture i, što je takođe važno, na raspolaganju je i stručna radna snaga koja čeka novu šansu. „Zašto država, koja stranim investitorima daje hiljade evra za zapošljavanje novih radnika, taj novac ne ulaže u oživljavanje domaćih fabrika koje imaju šansu da ponovo rade“, pita se Mikloš Olajoš Nađ, član Upravnog odbora Solidarnosti.

Zahtev za reindustrijalizacijom zasniva se na činjenici da je privreda u veoma teškom stanju, da je objektivno oko 20.000 radno sposobnih građana nezaposleno, da sela odumiru… S druge strane, procenjuje se da pokušaji gradskih vlasti da kroz program izgradnje Industrijskog parka privuku strane investitore neće rešiti problem nezaposlenosti, na šta ukazuje i činjenica da nekoliko pristiglih investitora zapošljava tek po stotinak radnika. Ilustracije radi, na prostoru Industrijskog parka, u koji je lokalna samouprava uložila dosta novca, i uz to prodala deo gradskog zemljišta stranim kompanijama, delove za vetrogeneratore proizvodi jedna strana firma. U Udruženju Solidarnost smatraju da ima potencijala za oživljavanje industrije. Potrebno je samo uzeti fabrike iz ruku onih koji su, uglavnom nezakonito, radili na izvlačenju kapitala iz kupljenih preduzeća. Generalno rečeno, jedna od prednosti reindustrijalizacije Subotice je ta što bi se nova proizvodnja mogla oslanjati na domaće resurse, a jedan od osnovnih ciljeva u tom procesu bila bi obnova prehrambeno-prerađivačke industrije, koja po prirodi stvari može i mora postojati u privrednom okruženju severne Bačke.