Fajnenšel tajms: Za Srbiju zaduživanje postaje sve skuplje

List piše da se Srbija obratila Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Ujedinjenim Arapskim Emiratima da joj pomognu da se izbori sa sve većim troškovima zaduživanja, što je samo jedan od primera uticaja sve većih kamatnih stopa i ekonomske krize na manje razvijene evropske privrede.

List je od MMF dobio potvrdu da je Beograd tražio razgovor o novom stend-baj aranžmanu. Uz takav aranžman, piše FT, Srbija bi mogla da računa na pomoć MMF ako ne uspe da svoje obveznice proda stranim ulagačima.

Vlasti u Beogradu računaju da bi takva garancija MMF sprečila da dalje rastu troškovi zaduživanja Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, koji su se od početka ove godine više nego ustrostručili – s manje od dva odsto na više od šest odsto.

„Ako ste stabilna zemlja, ne želite stend-baj aranžman. Ali možda je bolje sada pokzazati malo poniznosti kako biste bili sigurni da kasnije nećete morati da refinansirate dug uz kamatu veću od šest odsto“, ocenila je viša ekonomistkinja s Oksforda, Tamara Bašić-Vasiljev.

Srbija je 2015. godine sa MMF sklopila trogodišnji stend-baj aranžman vrednosti 1,2 milijarde dolara, ali nije povlačila ta sredstva, podseća FT.

Najnoviji zahtev MMF-u usledio je pošto je Abu Dabi ponudio Srbiji zajam od milijardu dolara uz kamatu od tri odsto.

Srbija je, piše britanski list, uz Mađarsku i Rumuniju, jedna od zemalja u Srednjoj i Istočnoj Evropi koje poslednjih meseci pogađa vrtoglavo poskupljenje zaduživanja, što je uglavnom posledica odluke američkog Feda i Evropske centralne banke da znatno povećaju referentnu kamatnu stopu.

I dok su troškovi zaduživanja porasli u celoj Evropi, za riskantnije zajmoprimce, među koje spada i Srbija, ti troškovi su rasli i znatno brže.

FT piše i da su agencije za kreditni rejting upozorila Srbiju da su njen javni i bankarski sektor izloženi rizicima zbog velikog odliva strane valute. Istovremeno, Narodna banka Srbije veruje da na privredni rast utiču i ekonomski problemi u EU koja je glavni trgovinski partner Srbije, a rat u Ukrajini je uticao na porast inflacije koja je u avgustu u Srbiji dostigla 13,2 odsto na godišnjem nivou.

Srbija je od početka ruske invazije na UKrajinu postala i sve više politički izolovana od Evrope, pošto je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Moskve, piše FT.

List podseća da je Evropski parlamentu u junskom izveštaju o Srbiji pozvao Beograd da „preispita svoju privrednu saradnju s Rusijom“.

Ipak, kako navodi FT, predsednik Srbije Alekandar Vučić insistira na očuvanju diplomatskih kanala sa Rusijom, iako Srbija nastavlja da se kreće ka EU.

List piše da je odgovor MMF na zahtev Beograda to da će dve strane proceniti ekonomsku i finansijsku situaciju i doneti odluku o ukupnim finansijskim potrebama zemlje, kao i o odgovarajućoj ekonomskoj politici.