FAO beleži oštar pad cena hrane poslednjih meseci

No, FAO je saopštio, iako je pad cena hrane „s vrlo visokog nivoa dobrodošao”, postoje određene sumnje o tome hoće li te dobre vesti potrajati, piše Večernji list.

„Mnoge neizvesnosti ostaju, uključujući visoke cene gnojiva koje mogu uticati na buduće izglede za proizvodnju i život poljoprivrednika, sumorne globalne privredne izglede i valutna kretanja, što sve ozbiljno utiče na globalnu prehrambenu sigurnost”, naveo je glavni ekonomista FAO-a Maksimo Torero.

FAO-ov indeks cena hrane, koji prati mesečne promene globalnih cena korpe prehrambenih proizvoda, pao je u julu za 8,6 posto u odnosu na prethodni mesec. Ipak, na godišnjem nivou, taj je indeks u julu i dalje bio 13,1 posto viši nego u istom mesecu 2021.

Cene hrane mogle bi u kratkom roku i dalje padati, sudeći po kretanju terminskih cena. Naime, cene terminskih ugovora za pšenicu, soju, šećer i kukuruz spustile su se s rekordnih nivoa ostvarenih u martu, te su sada na nivou s početka 2022. godine. Primerice, pšenicom se u petak trgovalo po 775,75 dolara za bušel, što je znatan pad u poređenju s martom kada je cena iznosila 1.294 dolara – najviše u zadnjih 12 godina.

U januaru je cena pšenice bila oko 758 dolara.

Zašto su cene pale?

Analitičari ističu da je padu cena hrane kumovala kombinacija ponude i potražnje, pre svega sporazum Ukrajine i Rusije o nastavku izvoza žitarica preko Crnog mora nakon višemesečne blokade, potom bolji urod od očekivanog, globalno privredno usporavanje i jak američki dolar.

Direktor tržišta, trgovine i institucija pri Međunarodnom institutu za istraživanje prehrambenih mera Rob Vos upućuje pritom na najavu da će SAD i Australija ove godine imati izvrsnu žetvu pšenice, što će poboljšati snabdevanje budući da su isporuke iz Ukrajine i Rusije ograničene.

Viši kurs američkog dolara takođe snižava cene osnovnih proizvoda, budući da su cene tih roba izražene u američkoj valuti, rekao je Vos, pojasnivši da trgovci traže niže nominalne cene robe kad je dolar skup.

Tržište hrane smirilo je i postizanje sporazuma između Ukrajine i Rusije, uz podršku Ujedinjenih naroda (UN) i uz pomoć Turske.

Ukrajina je u 2021. bila šesti najveći svetski izvoznik pšenice, s 10 posto udela u globalnom tržištu pšenice, podaci su UN-a.

Prva pošiljka ukrajinskih žitarica od početka rata, 26.000 tona kukuruza, napustila je luku Odesu prošlog ponedeljka.

No, u svetu i dalje vlada skepticizam oko toga hoće li Rusija održati svoj deo dogovora oko izvoza žitarica preko Crnog mora, budući da je ispalila projektil na Odesu samo nekoliko sati nakon što je UN krajem jula postigao dogovor. Prevozničke i osiguravajuće kompanije još uvek bi mogle smatrati previše rizičnim isporuke žita iz ratne zone, napominje Vos, dodajući da su cene hrane i dalje nestabilne i da svaki novi šok može prouzrokovati još više skokove cena.

“Da bismo napravili razliku, neće biti dovoljno nekoliko isporuka brodom, već barem 30 ili 40 mesečno kako bi se postojeće žitarice uskladištene u Ukrajini, kao i proizvodi nadolazeće žetve izvukli. Da bi se pomoglo u stabilizaciji tržišta, taj posao će se morati odvijati u potpunosti i tokom druge polovine godine, budući da je to razdoblje u kojem Ukrajina najviše izvozi”, istakao je Vos.

Cena biljnog ulja najniža u zadnjih 10 meseci, šećera u pet meseci

FAO-v indeks pokazao je da su cene žitarica u julu pale za 11,5 odsto na mesečnom nivou, pri čemu cene pšenice za 14,5 posto, najviše pod uticajem rusko-ukrajinskog dogovora o pomorskom izvozu, ali i boljoj žetvi na severnoj hemisferi.

Cene biljnog ulja pale su za 19,2 odsto na mesečnom nivou, na najniži nivo u 10 meseci, dijelom zbog obilnog izvoza palminog ulja iz Indonezije, nižih cena sirove nafte i smanjene potražnje za suncokretovim uljem, ističu iz FAO-a.

Cene šećera, pak, pale su za 3,8 posto, na najniži nivo u pet meseci zbog smanjene potražnje, slabijeg brazilskog reala u odnosu na dolar, te povećane ponude iz Brazila i Indije.

Takođe, cene mlečnih proizvoda pale su za 2,5 odsto, a mesa za 0,5 odsto.