Farmaceutska komora protiv opstanka apotekara

Na konferenciji za novinare koju je organizovala Komora, negirano je da ta inicijativa predstavlja otvoreni rat protiv velikih lanaca koji su se formirali poslednjih godina na tržištu, već se insistira da je to borba za profesionalni identitet farmaceuta i njihovo mesto u zdravstvenom sistemu. Komori smetaju i jeftiniji lekovi u pojedinim apotekama, što su ocenili kao nelojalnu konkurenciju i traže od Ministarstva da propiše cene za svaki medikament.

– Radna grupa Ministarstva u čijem su radu učestvovali predstavnici Farmaceutske komore, sačinila je listu proizvoda koji se uz lekove i medicinska sredstva mogu prodavati u apotekama. Međutim, pravilnik koji je objavljen u maju ove godine, sadrži i proizvode koje nije predložila radna grupa, pa se sada u rafovima može naći i roba široke potrošnje, poput papirnate galanterije, sredstava za pranje i čišćenje, čak i kišobrani, što je neprimereno zdravstvenim standardima i ugrožava ugled farmaceuta kao stručnjaka – objasnila je Svetlana Stojkov, direktorka Farmaceutske komore Srbije i najavila da velika grupa apoteka neće prihvatiti proširenje prodajnog asortimana i svojim će se primerom boriti da pokaže šta je primereno.

Ipak, iz sve argumentacije koja je data, nije bilo dovoljno jasno zbog čega baš proširena lista proizvoda zamagljuje značaj farmaceuta i ugrožava pravo pacijenata da u apotekama dobiju potrebnu pažnju ili savet. Činjenica je da državne apoteke zbog neracionalnog poslovanja imaju neizmirene obaveze koje prema poslednjim izveštajima dostižu 2,4 milijarde dinara, čime je podignut i javni dug države, ali u Komori smatraju da oni time ne treba da se bave. Ne vide da bi prošireni asortiman možda i njima pomogao da se bolje kotiraju i opstanu na tržištu i objašnjavaju da je njihov cilj zadržavanje farmaceuta u sistemu zdravstva. Međutim, tržišna realnost tera privatne apoteke da pored klasičnih lekova, prodaju još neke proizvode kako bi pokrili troškove poslovanja i zarade zaposlenih. U Komori prihvataju da pacijenti mogu sami da procenjuju gde im je bolji kvalitet usluge i gde će se snabdevati, ali kažu da je njihov posao „da se bore za ugled profesije farmaceuta“.

Predstavnici Komore više puta su naglasili da se dobra usluga, posvećenost i savetodavna uloga ne vezuje isključivo za državne apoteke. Priznaju i da su iskustva potrošača vrlo često i suprotna, ali su ipak insistirali na tome da će novi pravilnik, za koji veruju da je u interesu krupnog kapitala u toj grani, farmaceute svesti na trgovce. Priznaju i da ništa od artikala koje je radna grupa predložila za proširenje liste nije „skinuto“, ali im smetaju dodati proizvodi.

Iako posvećena novom pravilniku, konferencija Komore pokazala je da u ovoj oblasti postoji čitav niz nerešenih problema, a ono što traže je pre svega sektorski zakon. Njime bi trebalo da se uspostavi registar apoteka, da se utvrde prostorni uslovi, oprema i kadrovi potrebni pri otvaranju novih objekata, traže i proširenje liste usluga koje farmaceuti, kao deo zdravstvenog sistema mogu da pruže, poput merenja krvnog pritiska ili glukoze, što bi smanjilo pritisak na domove zdravlja. Traže i zabranu vertikalnih integracija, odnosno mogućnosti veledrogerija da imaju svoje apoteke.

Šta je povredilo ugled farmaceuta

A šta od dodatih proizvoda toliko vređa ugled farmaceuta, zapravo i nije mnogo razjašnjeno. Naime, radna grupa predložila je da se tu nađu sredstva za zaštitu, rast, negu i bojenje trepavica, a dodata su sredstva za nadogradnju, veštačke trepavice i sočiva u boji. Komori je prihvatljivo da se u apotekama prodaju sredstva za zaštitu, negu i bojenje usana, ali ne i sredstva za bojenje područja oko očiju. U redu je da na policama budu losioni, vode, gelovi, kreme, ulja i sprejevi za kosu, ali ne i pena. Ispravno je da apoteke prodaju sredstva za pranje, negu, zaštitu i tretman kose, ali ne i za bojenje i izbeljivanje, što je deo proširene liste. Najviše primedbi članova Komore bilo je zbog toga što su se uz „odobrena“ sredstva za dezinfekciju površina i prostora, našla i sredstva i pribor za održavanje higijene i pranje, kao što se uz predložene papirnate maramice našla i ostala papirna galanterija. Takođe, uz hranu za posebne medicinske namene i za osobe intolerantne na gluken, „dopisana“ je i hrana za sportiste i osobe sa povećanim fizičkim aktivnostima. Ubedljivo je najviše primedbi bilo što novi pravilnik omogućava da se uz zaštitnu opremu i medicinsko-anatomsku obuću, prodaju i garderoba, čarape i drugi tekstilni odevni predmeti koji dolaze do kože, kao i kišobrani.