Farmeri ne daju pšenicu za manje od 20 dinara po kilogramu

Na imanjima vrhunskih srpskih poljoprivrednika žetva pšenice je ili okončana ili se privodi kraju. Vojislav Malešev, farmer iz Kaća i predsednik udruženja poljoprivrednika Klub 101 P plus, već je požnjeo hlebno žito sa pedesetak hektara koliko je jesenas posejao. Da je reč o dobrom domaćinu pokazuju i prosečni prinosi od oko 6,5 tona po hektaru, što je sasvim solidan rezultat i u nekim evropskim relacijama.
– Primenio sam punu agrotehniku – osnovno NPK đubrivo, dve prihrane i zaštitu od korova i bolesti, a sejao sam sorte novosadskog Instituta za ratarstvo, najviše „draganu“. Pšenicu sam uskladištio i zavisno od toga šta će se dalje dešavati odlučiću šta i kako dalje. Smatram da se oko pšenice igraju neke nekorektne igre godinama unazad. Svaka cena u otkupu niža od 20 dinara bila bi ponižavajuća za farmere – jasan je Malešev.
Prema njegovim rečima prošle godine u vreme setve za NPK đubrivo trebalo je izdvojiti od 280 do 300 evra a sada 500 evra. Isto važi za naftu, čija je cena udvostručena, sa 50 na 100 dinara.
– Ako se cena pšenice bude formirala na nivou od 15 do 16 dinara, izvesno je da će pojeftiniti i kukuruz, jer ko će plaćati kukuruz 17 i 18 dinara ako može da hrani stoku jeftinom pšenicom. Kukuruz inače naši seljaci smeštaju u čardake, dok je sa pšenicom drugačije. Posle jednog perioda neprestanog ulaganja koje počinje na jesen, novac koji dobiju od pšenice je za ratare prvi u sezoni i s obzirom na to da su im tada svi fondovi iscrpljeni, a novac im je potreban za mnoge druge poslove koji slede, uključujući i narednu setvu pšenice, oni uglavnom nisu u stanju da puno čekaju – odmah prodaju pšenicu ne gledajući mnogo na cenu. Uz to, ni obećanih 10.000 dinara po hektaru nije isplaćeno blagovremeno. Podneo sam zahtev pre mesec dana i još ništa nisam dobio. Čim su završeni izbori obustavljene su i isplate. Uz ovako niske cene pšenice, farmeri će zapravo kompletnu dobit morati da ulože u jesenju setvu i nisam optimista da će za nju vladati preterano interesovanje. Ako cena pšenice bude 16 dinara, osam dinara manje nego zimus, valja videti da li će u istom razmeru pojeftiniti i hleb. Iako su nekima stalno puna usta brige za seljaka i jeftin hleb za građane, istina je da zapravo mi prodajemo pšenicu jeftinije a hleb je sve skuplji. Valja videti kako je 70 odsto svih pekara u ovoj zemlji otvoreno u poslednjih pet godina. Ne može se sejati pšenica samo da neko ne bude gladan a da se pri tome ne ostvaruje nikakva zarada. Sve su to zapravo igre velikih igrača koji su planirali da jeftino kupe pšenicu a zatim je mnogo skuplje prodaju – nezadovoljan je Malešev.
Naš sagovornik ističe i da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica predstavljala vrlo nekorektan potez prema proizvođačima.
– Kada je cena pšenice tokom jeseni i zime bila najviša, pribeglo se administrativnim potezima, a sada kada ima viška robe i cene su niže, svi govore o tržišnom ponašanju. Vrlo je nekorektno prema farmerima i isticanje cena pšenice u okruženju. Da pomenemo samo da poljoprivrednici u Hrvatskoj dobijaju 300 evra po hektaru pšenice a u Mađarskoj oko 200. Agrarni budžet u Hrvatskoj je 900 miliona evra na 1,5 miliona hektara a kod nas 240 miliona na 4,2 miliona hektara i stalno se smanjuje, što govori o odnosu države prema seljaku. Kada bih od države dobio samo tih 300 evra, tvrdim da bih pšenicu delio besplatno – kaže Malešev.
Dragiša Borić, proizvođaač pšenice iz Lukićeva u Banatu, izuzetno je zadovoljan ovogodišnjim prinosima i kvalitetom pšenice (hektolitar 84 – 86), a žetvu sa oko 120 hektara je završio pre dva dana.
– Planirao sam setvu i na 260 hektara, ali me je omelo loše vreme tokom jeseni. Prinose od oko 6,5 tona po hektaru ostvario sam pre svega zahvaljujući tome što sam, između ostalog, upotrebio 200 kilograma osnovnog hraniva po hektaru, a u proleće još 250 kilograma „uree“ i 100 kilograma „kana“. Koristio sam sejalicu za direktnu setvu i 245 kilograma kvalitetnog NS semena po hektaru. Nažalost, većina seljaka u ataru Lukićeva nije imala tako visoke prinose, pa će i njihova zarada uz niže cene pšenice biti mala – navodi Borić.
Svu pšenicu roda 2008. on je lagerovao u silosima firme Kozara iz Česterega.
– Čekam odgovarajuću cenu i sigurno je da je ispod 20 dinara po kilogramu neću pustiti. S obzirom na važeću cenu hleba koja je formirana na osnovu cene brašna od 23 do 25 dinara, sigurno je da mlinari i pekari imaju prostora da hlebno žito plate najmanje 20 dinara. Sramota je za državu što ništa ne preduzima u zaštitu zemljoradnika kojima su pare od pšenice prve u sezoni. Trgovci žitom to naravno dobro znaju i taktiziraju kako bi izvukli što više tako da će sa15 dinara za kilogram pšenice najmanju korist imati upravo oni koji su je i proizveli. Očigledno je i da će uz aktuelni rast cena đubriva i goriva naredna setva pšenice iziskivati mnogo više novca nego prethodna – naglašava Borić.
Članovi zemljoradničke zadruge „Čurug“ iz Čuruga su se prema rečima njenog direktora Stevana Milina opredelili da jednu trećinu pšenice ovogodišnjeg roda lageruju u mlin Aleksandrija iz Čuruga, a dve trećine prodaju preko zadruge.
– Od toga im je do sada već i isplaćeno oko polovine i to u vidu avansa od 15 dinara po kilogramu, dok će im do kraja jula biti isplaćena i razlika u odnosu na tržišnu cenu koja bude važila u tom momentu. Što se otkupne cene tiče, mi podržavamo stav Zadružnog saveza Vojvodine o minimumu od 20 dinara po kilogramu. Da podsetimo da se za ovu jesen očekuju cene đubriva na nivou od 50 dinara po kilogramu, semenske pšenice 35 do 40 a za gorivo se već sada daje više od 100 dinara. Pšenica treba da bude strateški proizvod i da se premira. Kada je reč o cenama pšenice u okruženju valja imati na umu i njen ne tako visoki kvalitet, kao i to da se imajući u vidu transportne troškovge i sva druga davanja ona ne može kod nas uvesti po ceni nižoj od 18 dinara po kilogramu. Stoga bi bilo uputnije da se našim farmerima plati tih 18 dinara – predlaže Milin.
U jeku ovogodišnje kampanje žetve pšenice jasno je, dakle, da poljoprivrednici traže minimum 20 dinara za kilogram pšenice roda 2008. a mlinari nude najviše 16. Da li će se i kada uspostaviti neki „kompromis“ na nivou od 17 do 18 dinara za kilogram hlebnog žita ostaje da se vidi.