Farmerice MADE IN AFRICA

Zahvaljujući tom propisu, koji se primenjuje od 2000. godine, više od 6.400 proizvoda iz podsaharskih zemalja dobilo je pristup tržištu Sjedinjenih Država bez carine. Prema statističkim podacima iz Lesota, godišnji izvoz odevnih predmeta u SAD uvećan je sa 129 miliona dolara (iz 2001. godine), na 330 miliona dolara koliko je ostvareno prošle godine. Osim toga, sa 44.000 zaposlenih u tekstilnoj industriji taj sektor je postao najznačajniji segment privatne proizvodnje. Pravilnik o afričkom razvoju i šansi utro je put i drugim „uspešnim pričama“ sa natpisom „proizvedeno u Africi“. I mada neki analitičari tvrde da se na taj način favorizuju naftni derivati, cifre govore više od reči. Naime, podaci iz nedavno objavljenog izveštaja pokazuju da je gotovo trostruko uvećan izvoz ostalih proizvoda iz zemalja „Crnog kontinenta“ u Ameriku, odnosno zabeležio je rast sa 1,4 milijarde dolara, na 4,1 milijardu dolara. Najtraženiji proizvodi bili su automobili iz Južne Afrike i odeća iz Kenije, Lesota, Mauricijusa i Svazilenda. Pravilnik kritikuju i zbog toga što ne uključuje izvoz nekih poljoprivrednih proizvoda, koji su rasprostranjeni u Africi, te zbog činjenice da su ostali proizvodi podvrgnuti složenim zdravstvenim i bezbednosnim proverama, što dodatno otežava izvoz u SAD. Ipak, pojedine afričke države, koje su orijentisane na izvoz, uspele su da prevaziđu prepreke. Ilustracije radi, Namibija je nedavno postala prva afrička zemlja kojoj je omogućeno da na tržište SAD izvozi proizvode bez kostiju od govećeg mesa.

Bez sumnje, Pravilnik je stvorio šanse za unapređenje ekonomske situacije u afričkim zemljama, ali olakšice neće trajati večno, s obzirom na to da će ostati na snazi do 2025. Drugim rečima, države imaju na raspolaganju devet godina da razviju proizvodnju koja je uspostavljena zahvaljujući bescarinskom režimu izvoza, što podrazumeva i očuvanje hiljade radnih mesta. Imajući u vidu podatak da proizvodi iz Afrike čine samo jedan odsto tržišta tekstila i odeće u SAD, vrednog 350 milijardi dolara, postoji mnogo prostora za unapređenje saradnje, ali treba računati na žestoku konkurenciju. Jer ukoliko SAD ratifikuju trgovinski sporazum o trans-pacifičkom partnerstvu, zemlje poput Vijetnama, smanjiće udeo afričkih država na američkom tržištu. Stoga, ključ za uspeh afričkih država leži u unapređenju stručnosti u sektoru tekstila i odeće, dok bi Etiopija mogla da postane ključni igrač, s obzirom na to da je prošle godine svrstana među 40 glavnih snadbevača tekstilnim sirovinama.

U suštini, Pravilnik je doprineo jačanju saradnje i između afričkih zemalja, omogućivši proizvođačima u različitim državama da uspostave nove, prekogranične lance od kojih svako ima koristi. Bocvana, na primer, sada izvozi kožu u Južnu Afriku, gde se ona koristi za presvlake u luksuznim automobilima, koji se potom izvoze u SAD. Takođe, Banka za razvoj Afrike treba da odigra važnu ulogu, naročito u unapređenju infrastrukture. Dakle, promovisanje regionalne integracije, razvoj instrukture i trgovine biće od velike važnosti. U tom kontekstu može da bude od pomoći strategija Banke za razvoj Afrike, u kojoj se kao cilj navodi uspostavljanje regionalnih mreža. Istovremeno, Banka za razvoj Afrike treba da nastavi finansiranje projekata u Africi, čija se vrednost procenjuje na 120 milijardi dolara. Na sastanku održanom prošlog meseca ministri trgovine afričkih država istakli su potrebu „proaktivnog delovanja“ i postigli dogovor o kreiranju strategije za afričko-američku trgovinu i investicije u periodu nakon 2025. godine. To je dobar početak, ali „sat otkucava“ i moramo da budemo spremni za vreme kada prestanu da važe odredbe iz Pravilnika.

Autorka je direktorka Sektora za regionalnu integraciju i trgovinu u Banci za razvoj Afrike