Favoriti za beogradski aerodrom redom državne firme

U javnosti mišljenja o tome da li treba uvesti strateškog partnera u Aerodrom ili treba država da upravlja njime su kao i kod drugih tema podeljena, mada se čini da premijer Aleksandar Vučić nema dilema. Na pitanje novinara da li Aerodrom može sam da finansira investicije odgovorio je da „ne može sam jer nam trebaju investicije 20 puta veće nego što je naša profitna stopa, a mi te pare nemamo. Pritom, ništa ne gubimo. Ne znam odakle taj pristup protiv privatne svojine. Odakle mi sve to znamo kada nigde u našem okruženju tako nešto slično ne postoji“.

Zaista je verovatno da se na privatnu svojinu u Srbiji gleda sumnjičavo, ali u slučaju koncesije Aerodroma, najveši kandidati su u stvari državne i javne kompanije iz razvijenih zemalja.

Glavni igrači

Verovatno najatraktivniji ponuđač na listi od 27 kompanija koje su predale neobavezujuće ponude je Inčeon erports, operater Inčeona, najvešeg aerodroma u Južnoj Koreji i 12 godina uzastopno najboljeg aerodroma na svetu. Ovaj aerodrom godišnje transportuje 57 miliona putnika, a prihodi su mu prošle godine bili 1,8 milijardi evra. Ovaj aerodrom je poznat po tome što ima golf teren, spa, unutrašnje bašte i muzej korejske umetnosti. Takođe, aerodrom kao i kompanija za upravljanje aerodromom Inčeon su u državnom vlasništvu.

Među interesentima je i MAG (Manchester Airport Group), kompanija koja upravlja sa četiri aerodroma u Engleskoj, kroz koje godišnje pro|e oko 45 miliona putnika. Vlasništvo 70 odsto ovog operatera je u rukama lokalnih vlasti.

Jedan od najčešće pominjanih kandidata za koncesionara je Fraport, kompanija koja upravlja sa frankfurtskim aerodromom, najvešim u Nemačkoj, kao i sa još osam aerodroma širom sveta. Tu su aerodromi u Hanoveru, Varni, Anatoliji, Ljubljani, Limi, Delhiju, Sankt Peterburgu i Ksianu u Kini. U 2015. godini Fraport je prevezao 105 miliona putnika, ostvario prihode od 2,9 milijardi evra i skoro 300 miliona evra profita. Najveći akcionar Fraporta sa 35 odsto akcija je savezna država Hesen čiji je premijer Folker Bufije nedavno razgovarao sa premijerom Vučićem o mogućem učešću nemačke kompanije u koncesiji. Zanimljivo je da je jedan od značajnijih vlasnika Fraporta sa pet odsto Lazard aset menadžment uzimajući u obzir da je Lazard privatizacioni savetnik ANT.

Neobavezujuću ponudu za Aerodrom dala je i jedna od najveših građevinskih kompanija na svetu Čajna stejt konstrakšn indžiniring, korporacija koja je gradila međunarodni aerodrom u Pekingu, aerodrom u Guangžuu, a gradi i novi aerodrom u Hongkongu, Alžiru i Mauricijusu. Ovo je takođe državna kompanija.

Francuski Ežis je građevinski konglomerat koji je radio na izradi projekta beogradskog metroa koji je prema njihovim procenama vredan tri milijarde evra. Oni upravljaju sa 14 aerodroma u Africi, Južnoj Americi, kao i aerodromom na Kipru i u Ostendeu u Belgiji kroz koje prođe godišnje 25 miliona putnika. Ova kompanija nalazi se u 75 odstotnom vlasništvu finansijske institucije koja je u javnom vlasništvu, a koja je zadužena za zaštitu nacionalnih interesa, nezavisnost i autonomiju. Ostalih 25 odsto pripada zaposlenima i menadžmentu.

I svi ostali

Među zainteresovanima je i operater ciriškog aerodroma Flughafen Cirih koji je u 2015. godini prevezao 25 miliona putnika, a upravlja još i aerodromima u Indiji, Južnoj Americi i Kazahstanu. Najveći akcionari ove kompanije su grad i kanton Cirih sa ukupno 38,4 odsto, dok je ostatak na berzi.

Ipak nisu svi zainteresovani državne firme. Među velikim igračima zainteresovanim za beogradski aerodrom su i japanski Micubiši koji je gradio aerodroma u Ulanbatoru u Mongoliji, u Uzbekistanu, Indoneziji i Filipinima, a upravlja aerodromom u Mjanmaru.

U igri je među ostalima i privatna kineska HNA grupa koja upravlja sa 16 aerodroma u Kini, a poseduje i četvrtu po veličini kinesku avio-kompaniju Hainan erlajns. Imaju udeo u još šest avio-kompanija Južne Amerike i Afrike.

Me|u ruskim kompanijama zainteresovanim za ANT je Erports of ridžns menadžment kompani, deo Renova grupe u vlasništvu ruskog oligarha Viktora Veksleberga. Imaju operacije u pet ruskih aerodroma i u 2014. su imali 9,5 miliona putnika.

Me|u prijavljenima ima i starih znanaca. Tu je austrijska gra|evinska kompanija Štrabag koja je prethodnih godina radila na mnogim projektima u Srbiji, a radi na izmeštanju naplatne rampe u Bubanj potoku i izgradnji robne kuće IKEA.

Francuski gigant Vinsi aerodromi ima deo kompanije koji se bavi izgradnjom i upravljanjem aerodroma. Oni vode 36 aerodroma u Francuskoj, Kambodži, Čileu, Dominikanskoj republici, Portugalu i Japanu.

Vinsi je svojevremeno bio kandidat za izgradnju Ostružničkog mosta. Njihova firma u Srbiji, Intermost, otišla je u stečaj 2009. godine mada je tada imala posao izgradnje obilaznice oko Novog Sada.

Neobavezujuću ponudu poslala je i grčka gra|evinska kompanija Terna koja je radila i gradi deonice auto-puta kroz Srbiju. Oni se pored izgradnje bave i koncesijama auto-puteva i parkinga, a bili su zainteresovani za privatizaciju grčkih železnica pre nego što je njihova prodaja zaustavljena.

Me|u zainteresovanima su pored građevinskih firmi i kompanija specijalizovanih za upravljanje aerodromima i konsultantske firme i investicione banke koje se nadaju delu ovog kolača. Tako je pismo poslala i konsultantska kuća Herbert Smit Frihils koja je savetovala australijsku vladu prilikom koncesije sidnejskog aerodroma, vlasti Sankt Peterburga prilikom povećanja i rekonstrukcije aerodroma Pulkovo, ali i kreditore francuskog Vinsija prilikom rekonstrukcije aerodroma u Tulonu. Tu je i firma Ekviti partners Varšava, poljska konsultantska kompanija i investiciona banka, specijalizovana za berzanske transakcije i akvizicije i merdžere među čijim referencama nema aerodroma.

Na kraju, nedavno na Kopaonik biznis forumu interesovanje za finansiranje koncesionara Aerodroma „Nikola Tesla“ pokazao je i EBRD.