Fijat i Reno pred spajanjem vrednim 33 milijarde evra

U pismu koje je FCA objavilo na svom sajtu sinergija ove dve kompanije bi donela godišnje uštede od oko pet milijardi evra i stvorila trećeg na svetu po veličini automobilskog proizvođača sa godišnjom prodajom od oko 8,7 miliona vozila.

U Fijatovom predlogu navodi se da bi merdžer prošao bez zatvaranja ijedne fabrike, što je dobra vest i za Srbiju s obzirom na neizvesnosti u vezi sa Fijatovim ostankom u fabrici u Kragujevcu.

Uzimajući u obzir prodaju u 2018. godini, nova grupa bi bila četvrta po veličini u Severnoj Americi, druga u Evropi i Bliskom istoku i prva u Latinskoj Americi.

Prostim sabiranjem finansijskih rezultata iz 2018. godine zajednička kompanija bi imala prihode od 170 milijardi evra, operativni profit od 10 milijardi i neto profit veći od osam milijardi evra. Inače, Fijat Krajsler grupa ima značajno učešće na severnoameričkom tržištu i to preko Krajslera i posebno RAM pikapova i SUV vozila, dok je glavno tržište Renoa Evropa, posebno Rusija, gde je vlasnik Avtovaza, proizvođača Lade. Takođe, značajno prisustvo imaju i u Latinskoj Americi.

Matica nove kompanija bila bi u Holandiji, a odbor direktora bi se sastojao od 11 članova, većinom nezavisnih. NJih četvoro bi predlagao Fijat, četvoro Reno, a jedan bi bio Nisanov. Nova kompanija bila bi listirana na italijanskoj berzi u Milanu, Euronekst u Parizu i na NJujorškoj berzi.

Na osnovu velikog iskustva u spajanjima, FCA je obrazložio da bi oko 40 odsto ušteda došlo od manjih troškova nabavki, zatim bi istraživanje i razvoj bili efikasniji 30 odsto, dok bi u samoj proizvodnji bile napravljene uštede od oko 20 procenata. Ovo se pre svega odnosi na smanjenje različitih platformi vozila (za petinu, kao i smanjenje za 30 odsto familija motora.

FCA procenjuje da bi maksimalan efekat ušteda bio dostignut u šestoj godini, a da bi u četvrtoj bilo ostvareno 80 odsto od projektovanih pet milijardi evra u smanjenju troškova. FCA procenjuje da bi troškovi implementacije iznosili tri do četiri milijarde evra, tako da bi u prvoj godini smanjenje troškova i troškovi implementacije učinili da ceo proces bude neutralan za gotovinski tok kompanije, dok bi se pozitivni efekti osetili od druge godine nadalje.

Ovaj predlog je načelno podržala i francuska vlada koja je sa 15 odsto najveći pojedinačni vlasnik Renoa, uz Nisan koji poseduje 14 odsto. Ipak ostaje da se dobije i zvanična saglasnost Makrona, koji je svojevremeno kao savetnik Fransoa Olanda učestvovao u pregovorima oko spajanja Fijata i Pežoa. Ovaj merdžer ima još jednu dimenziju, s obzirom da je Reno u dvadesetogodišnjem strateškom partnerstvu sa japanskim Nisanom i odskora Micubišijem. Iako je Reno vlasnik 43 odsto Nisana, ali bez uticaja na upravljanje japanske kompanije baš zbog velikog učešća francuske države u Renou. Ovo je razlog zašto se spekuliše da će u novoj kompaniji svoj deo tražiti i italijanska vlada. Reno već nekoliko godina pritiska Nisan da osnuju zajedničku holding kompaniju ali se generalni direktor japanske kompanije tome opirao. Odnosi između dva proizvođača su posebno zahladili prošle godine kada je generalni direktor zajedničke kompanije Karlos Gosn uhapšen i optužen za finansijske malverzacije.

Prema predlogu Fijata pregovori između Renoa i Nisana će biti odloženi, što čini se odgovara i Francuzima. Ipak, FCA procenjuje da bi i japanski partneri Nisana osetili koristi od spajanja Fijata i Renoa od oko milijardu evra godišnje. Ukoliko bi u nekom trenutku FCA-Reno kompaniji pristupili i Nisan i Micubiši, prema prošlogodišnjoj prodaji, to bi postao najveći auto-proizvođač na svetu sa oko 15 miliona prodatih vozila.

Fijat je već godinama pod uticajem strategije svog dugogodišnjeg lidera Serđa Markionea (preminulog prošle godine) u potrazi za strateškim partnerima. Nakon spajanja sa Krajslerom, Fijat je pregovarao sa Pežoom odnosno PSA grupom, a „udvarao“ se i DŽeneral motorsu. Na jednoj prezentaciji 2015. godine Markione je izneo tvrdnju da auto-industrija gubi dve milijarde evra nedeljno duplirajući investicije koje bi mogle da dele.

Stručnjaci ističu da su pod pritiskom sve većih investicija u inovacije, pre svega električna i autonomna vozila od strane kompanija kao što su Tesla, Alfabet (vlasnik Gugla) i Amazona, tradicionalne auto kompanije izlaz traže u integracijama koje donose smanjenje troškova. Fijat ima značajna ulaganja u autonomna vozila sa Guglom, dok Reno i Nisan imaju vodeći brend po prodaji u klasi malih električnih automobila.

Nakon objave ovog predloga, akcije Renoa na berzi su na početku trgovanja skočile 13,84 odsto, dok je vrednost akcija Fijata skočila za devet odsto. Inače, pre početka trgovanja tržišna vrednost Renoa iznosila je 15, a Fijata 18 milijardi evra.

Markioneov put ukrupnjavanja

Markioneova vizija ukrupnjavanja na svaki način dovela je Fijat u jesen 2008. i u Kragujevac, čime je uveliko posrnulu domaću auto-industriju spasao izgledne propasti. Godinu dana docnije, Fijat je, na inicijativu Markionea, počeo preuzimanje Krajslera, a konačnu kontrolu nad trećim po veličini proizvođačem automobila u Americi, italijanska kompanija uspostavila je sredinom 2011. godine. Markione je, nadalje, 2009. najavio i Fijatovo preuzimanje Opela i još dva brenda DŽeneral motorsa, ali je taj pokušaj na kraju ostao bez uspeha. Slično tome, nisu ostvarene ni Markioneove želje da se Fijat Krajsler grupacija poveže sa Hjundaijem, te Pežoom, a pričalo se i o inicijativi za integraciju Fijat Krajslera sa Folksvagenom. Ambicija top menadžmenta Fijata, docnije Fijat Krajsler grupacije je konstantna od sredine prošle decenije i svodi se na to da Fijat povezivanjem sa drugim kompanijama formira grupaciju koja bi bila u samom vrhu svetskih proizvođača automobila. Potencijalna integracija sa Renoom to bi mu i omogućila. Zajednička megakompanija Fijat-Krajslera i Renoa gledala bi u leđa samo Folksvagenu i Tojoti.