Foto: Fijat KGU iščekivanju fleš procene rasta BDP-a u drugom tromesečju ove godine koji je prema kalendaru Republičkog zavoda za statistiku trebalo da bude objavljen prošle nedelje, a nije, stigla je informacija da je industrijska proizvodnja u prvih šest meseci ove godine bila manja za dva odsto nego u istom periodu prošle godine.
Ako se, prema saopštenju RZS-a, ovim podacima dodaju i podaci iz uzorka malih preduzeća pad industrije je skoro tri odsto. Najveći i za izvoz najvažniji deo industrije, prerađivačka industrija pao je u prvoj polovini godine za 2,8 odsto i to je verovali ili ne dobra vest pošto je nakon prvog tromesečja međugodišnji pad iznosio celih 5,9 odsto. U snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, ostvaren je rast od 0,1 odsto, dok je rudarstvo palo za 0,9 odsto i to pre svega zbog smanjenja u eksploataciji metala za 8,4 odsto. Takođe je podbacila i eksploatacija nafte, dok je vađenje uglja povećano za dva odsto u odnosu na prošlu godinu.
U okviru prerađivačke industrije 13 od 24 grana je zabeležilo smanjenje proizvodnje u odnosu na prvih šest meseci prošle godine. Najveći pad je zabeležila proizvodnja naftnih derivata za više od 25 odsto, što je posledica remonta u rafineriji Pančevo. Pored toga veliki pad se desio i u hemijskoj industriji od 17,4 odsto i to se pripisuje zastojima u proizvodnji u Petrohemiji zbog remonta. Ipak, najveći ponder u prerađivačkoj industriji ima prehrambena industrija koja je u prvih šest meseci smanjila proizvodnju za skoro četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe, veliki efekat na industriju ima proizvodnja motornih vozila i prikolica koja je smanjila proizvodnju za šest odsto. To je posledica smanjenja proizvodnje u Fijatu koji je proizveo nešto više od 30.000 vozila u prvoj polovini godine.
Na drugoj strani, najveći rast proizvodnje su imali farmacija, proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda.
Stručnjaci ističu da su razlozi industrijskog pada poznati, a to su pre svega remont u NIS-u i proizvodnja u Fijatu.
LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da postoje pojedinačni razlozi za pad proizvodnje, ali i dugoročni koji tek očekuju našu privredu.
„Od Fijata se očekivalo da krene u drugoj polovini godine, ali od toga nema ništa pošto su radnike poslali na prinudne godišnje odmore. Dugoročni razlog pada je to što većinu naše industrije čine strane direktne investicije, odnosno fabrike koje prave delove i komponente za druge fabrike. Oni nemaju čvrste ugovore u smislu da će im otkupiti toliko i toliko proizvodnje, već su ugovori o otkupu procentualni u zavisnosti od proizvodnje fabrike koja sklapa finalni proizvod. Takva je recimo fabrika Fijatova i ako ona smanjuje proizvodnju onda i dobavljači smanjuju svoju. I to će biti trajna karakteristika naše privrede. Na taj način smo direktno izloženi kretanjima na svetskom tržištu. Tako Tramp poveća carine zbog čega rastu troškovi proizvodnje i onda se smanjuje proizvodnja dok se problem ne reši“, objašnjava Savić.
Profesor na FEFA Goran Radosavljević kaže da nije dobro što industrija pada, ali više od 60 odsto BDP-a se stvara u sektoru usluga, pa će i BDP pre svega zavisiti od dešavanja u ovom sektoru.
„Čekamo fleš ocenu rasta BDP-a za drugo tromesečje, ali može se reći da ako industrija nastavi da pada da ćemo teško dostići ciljanih 3,5 odsto rasta“, napominje Radosavljević.
U istom periodu, prvoj polovini godine, drastično je povećan spoljnotrgovinski deficit, za čak 17 odsto i iznosio je 2,9 milijardi evra. Ovo je posledica bržeg rasta uvoza od izvoza. Izvoz je za šest meseci povećan 6,7 odsto međugodišnje, dok je uvoz porastao za 9,1 odsto. I dok je prošle godine uvoz bio pokriven izvozom 76,4 odsto, na kraju juna ovo je palo na 74,7 odsto.
Radosavljević ukazuje da je to pre svega posledica činjenice da su veliki pad proizvodnje zabeležile upravo oblasti koje su značajno doprinosile izvozu, naftna industrija, automobilska i hemijska industrija.
„S druge strane najveći je uvoz poluproizvoda, a to može da ukaže na eventualni bum u drugoj polovini godine. Recimo Tigar i Hestil su imali dobar izvoz, ali to nije bilo dovoljno da nadoknadi pad izvoza Fijata“, ocenio je Radosavljević.
Profesor Savić ističe i da politika jakog dinara utiče na to da se više isplati uvoz nego proizvodnja.
„Naš izvoz je u velikoj meri povezan sa uvozom, ali imali smo podbačaje u poljoprivredi pa se to odrazilo na naš izvoz. Ipak, trebalo bi da imamo na umu period do 2008. godine kada smo imali veliki deficit, zbog između ostalog i politike jakog dinara koju smo vodili od 2000. godine. Tada se malo ko bavio industrijskom proizvodnjom, a skoro svi su se bavili uvozom jeftine robe i prodajom na nezaštićenom srpskom tržištu. Kada je izbila svetska kriza sve to je došlo na naplatu i plaćali smo sve do 2016. godine kada je BDP dostigao nivo onog iz 2008. godine“, upozorava Savić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
