Fijat, NIS i svetske prilike oborili industrijsku proizvodnju

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da li se neko od tih vrhunskih ekonomista profesora i analitićara izneo ili makar upitao kolika je troskovna strana tih najvecih izvoznika, da li su se ti vrhunski analiticari profesori upitali u svojim analizama buđetskov viška: kako da znamo troškovnu stranu buđeta kada nije usvojen završni racun buđeta poslednjih….koliko godina, 10? Gospodo, ako je predviđeno buđetom da se za zdravstvo, školstvo potroši toliko i toliko, odakle vi znate koliko je utroseno? Kazali Vam? Procitali ste u stavkama neusvojenih završnih računa? Primer: porodica prihoduje 50.000dinara i pored redovnih troskova planira da da 5.000din za krećenje i 3.000 deci za patike. Na kraju meseca tata se hvali kako im ostalo 8.000din. Pitaju ga: kako? a on izmišlja toplu vodu i kaže: treba znati. Ne, trebaznati kako slagati, mutiti mutave i naterati druge da prihvate gluposti.
   Gde ste pročitali kolika je vredost FIATovog uvoza..Samo u bilansima, pa ko se razume neka se snađe.

   1. Zavod za narucenu statistuku tako radi zadnjih 20 godina.

2. A guvernerka se pre neki dan hvalila povecanim uvozom kao znakom povecanja naseg standarda.Nisam ekonomista, ali sam odmah shvatila da prica gluposti.Ovaj tekst i dokazuje njenu ` vrhunsku` strucnost.

   1. Jesam ekonomista i čitajući komentar odmah sam shvatio da je bilo šta objašnjavati gubljenje vremena.

      1. Pad proizvodnje je u celoj Evropi,opet dolazi kriza

3. Čitam umovanje stručnjaka, zastajem i kontam… kolariću, paniću, kao da se našem zlatnom dobu bliži kraj.

4. Od prvog dana izlaska citam i na kioksu trazim PRAVE NOVINE.