Fijatova ponuda – skoro ista kao pre

Ono što je ostalo nepromenjeno, jeste stav Stelantisa, u čijem sastavu posluje Fijat grupa uključujući i fabriku u Kragujevcu, da će za proizvodnju novog modela, koja počinje za dve godine, umesto sadašnjih nešto više od 2.000, biti potrebno oko 1.550 radnika, odnosno da je 500 njih tehnološki višak.

Prema izjavi premijerke, “500 zaposlenih, uključujući sve ranjive kategorije, što znači trudnice, majke s decom, invalide i porodice u procesu vantelesne oplodnje, bezbedno je i od 1. jula će dobijati 100 odsto zarade”.

U drugu kategoriju od približno 1.000 zaposlenih spadaju oni kojima će biti ponuđen rad u inostranstvu, na period od 18 do 24 meseca nakon čega će im biti zagarantnovan posao u kragujevačkoj fabrici.

Njima je kompanija uz platu od 800 odnosno 850 evra, ponudila bonus od 11.000 evra pre i 6.000 evra po povratku ukoliko rade u Slovačkoj ili Poljskoj, dok je za manji deo zaposlenih, koji idu u Italiju ili Nemačku plata 1.400 odnosno 1.900 evra a ukupan bonus 2.500 do 3.000 evra.

Pregovori o iznosu otpremnina za preostalih 500 ljudi koji su tehnološki višak, još nisu precizirane, ali će po svemu sudeći to biti zakonska otpremnina uvećana za 20 odsto, uz obećanje države da će se pobrinuti da oni uskoro dobiju nova radna mesta u nekoj od fabrika tog kraja.

Mario Reljanović naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, kaže za Danas da detalji još nisu poznati i da stimulacija na prvi pogled izgleda dobro, ali se ne zna da li je ona deo ukupnog paketa.

– Ukoliko se novac daje kako bi radnici tamo plaćali smeštaj, ishranu i prevoz, onda to nije neka pomoć. Prema Zakonu o privremenom upućivanju radnika u inostranstvo i njihovoj zaštiti, poslodavac mora na neki način da reši pitanje njihovog prevoza, smeštaja i ishrane. Za to ili daje novac ili sam snosi troškove. Ako taj novac zovu stimulacijom ili bonusom, on to nije. To je ispunjavanje zakonske obaveze, jer ne možete da pošaljete nekog da radi za 800 evra od kojih mora da plati sve troškove i da tvrdite kako ste ga zbrinuli. Takođe, priča da idu na obuku zvuči naivno, neće oni da prave u Kragujevcu spejšatl pa da im treba dvogodišnje usavršavanje, nego će biti angažovani za jednostavne operacije. Treba stvar nazvati pravim imenom, da ih kompanija šalje vani zato što ovde za njih u narednom periodu nema posao – kaže Reljanović.

Dodaje da ta stimulacija posebno ne može biti uslovljena time da se izdrži u inostranstvu predviđeno vreme, jer iako to nije nezakonito, nije za radnike ni povoljno. Oni iz različitih razloga mogu doći u situaciju da moraju da se vrate ranije. Ipak, naglašava da je pozitivno to što su se pregovori pomakli, što se radi na uvećanju otpremnina za one koji će dobiti otkaz.

– Zakonski minimum je jedna trećina proseka zarade zaposlenog za svaku godinu staža, tako da i oni koji rade svih deset godina neće moći da računaju na više od tri prosečne plate – kaže naš sagovornik.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je u kragujevačkoj fabrici mnogo ranije trebalo da se krene u zamenu modela koji se proizvodi, jer je dosadašnji davno prevaziđen, “izmužen” na tržištu, bez tražnje koja bi omogućila isplativost.

– Tržište je brutalno i ono diktira kretanja u biznisu. Vlasnik određuje tempo, dinamiku rada, zapošljavanja, otkazivanja a na državi je, kao manjinskom vlasniku, da bude socijalno odgovornija i da pokuša maksimalno da zaštiti zaposlene. Na radnicima je da, ako već imaju varijantu i ako su u mogućnosti, odu u inostranstvo i da iskoriste taj period dok se ovde ne reaktiviraju pogoni na električni automobil. Jednostavno, drugog izbora nema – kaže Đogović.
Ističe da bi posao države i lokalne samouprave bio da obezbedi onima koji ostaju bez posla, neke uslove za pokretanje sopstvenog biznisa, posebno ako je to moguće, u agraru.

Kraj idile
Sa Fijatom je sve počelo idilično. Prvo je “posao veka” negde 2008. “namirisao” tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Promovisao ga je Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije 2012. pred izbore koje je izgubio a sve zasluge preuzela je nova vlast. I kompanija je bila zadovoljna – već prve godine poslovanja, u vreme kada se tržište Evrope, Azije i Amerike još punilo, proizvodnja je rasla i umesto dogovorenih nešto manje od 2.500 zaposlenih, zbog uvedene treće smene broj radnika je skočio za 800 novih, na više od 3.000. Ali, tri godine kasnije zaključeno je da prodaja ne ide baš kako se verovalo. Treća smena je 2016. ukinuta, 900 ljudi otpušteno a neizvesnost oko opstanka fabrike od 2018. bila je stalno prisutna. Najviše, jer je izostala dogovorena proizvodnja drugog modela, uz opasku domaćih analitičara da ni Vlada Srbije, iako je subvencijama i olakšicama zdušno pomagala Fijat u Kragujevcu, ipak nije ispunila sve svoje obaveze. Sada je drugi model ugovoren, električno vozilo, ali u kragujevačkom Fijatu više neće raditi 3.000 ljudi, već upola manje, što znači da će i kontingent vozila koji se izbacuje biti manji od 200.000 godišnje, koliko je na početku saradnje bilo planirano.