Fiksacija cena izaziva nestašicu goriva

U Srbiji bi uvođenje mera fiksacije nanelo više štete nego koristi, jer one ne predstavljaju pametno rešenje na duže staze.

Nakon što je hrvatska Vlada sredinom oktobra donela uredbu kojom na 30 dana ograničava najvišu cenu goriva, produžila je mere za još jedan mesec za evrosuper 95 i evrodizel.

Prema ovoj uredbi, trgovci moraju da omoguće kupovinu pojedinog naftnog derivata bez dodatnih multifunkcionalnih aditiva na svakoj benzinskoj pumpi, a ako to nije omogućeno, za premijum goriva mora da se primeni maloprodajna cena kao za osnovna goriva.

Novim merama cena benzina u Hrvatskoj ograničena je na maksimalno 1,44 evra za litar, a dizela na 1,43 evra. Ograničenja više ne važe za benzine s više oktana i premijum goriva.

Za razliku od Hrvatske koja je prvobitno uvela fiksaciju cena goriva na mesec dana pa produžila za još toliko, Mađarska ih je zbog inflacije zamrzla na tri meseca. U ovoj zemlji inflacija je dostigla 6,5 odsto u oktobru, što je najviši nivo od 2012. godine.

U Mađarskoj je određen dozvoljeni maksimum cena goriva od 1,21 evro po litru, a Vlada je uverena da će nakon tri meseca delovanja mera inflacija biti značajno smanjena.

Kada je reč o Srbiji, evrodizel je najskuplji i iznosi 1,47 evra po litru, zatim sledi benzin od 1,41 evro a najnižu cenu ima gas od 0,83 evra.

Dok su sve evropske zemlje suočene sa rastom cena goriva, postavlja se pitanje da li su Mađarska i Hrvatska postavile dobar primer kako se boriti sa inflacijom

„Model koji je upotrebljen u Hrvatskoj gde je ustanovljena maksimalna maloprodajna cena benzina i dizela, kratkotrajno je održiv. Takav model na duži period može da dovede do poremećaja na tržištu jer je nemoguće kompanije „naterati“ da kupe gorivo za jedan evro a prodaju za 0,90 ili 0,80 evra – to prosto nije održivo na duži rok“ upozorio je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

On ističe da model ograničenja maloprodajne cene nije dobar ako ne sadrži korekcije, jer se dovođenjem naftnih kompanija u situaciju da gomilaju marže izaziva nestašica.

„To su dosta delikatne mere koje u kraćem roku mogu ostvariti neki efekat, ali dugoročno mogu da dovedu do nestašica, naročito ukoliko nastavi da raste cena nafte. Ne može da bude krajnja cena zakucana a da pri tom cena sirovine neprekidno raste – to je vrlo opasno“, rekao je on.

Naš sagovornik naglašava da za razliku od Hrvatske, u srpskom zakonodavstvu Vlada ne određuje maksimalnu prodajnu cenu, već način na koji se ona formira. On objašnjava da je to značajna prednost, jer je moguće ustanoviti maržu na osnovu koje se cene koriguju u skladu sa promenama na globalnom tržištu.

„Na srpskom tržištu je drugačije. Vlada ima mogućnost u skladu sa Zakonom o akcizama da smanji iznose akciza do 20 odsto ne menjajući Zakon. To daje šansu za spas ekonomije i društva u celosti od visokih cena goriva kao posledice globalno visokih cena nafte. Pored toga, pruža priliku da kada poremećaj cena nestane, vrati iznose akciza koji je zakonom propisan. Još jednu prednost predstavlja prilika da se reaguje na nedeljnom nivou“, objasnio je Mićović.

Slučaj sa dizelom najviše opterećuje ekonomiju

„Kada je u pitanju dizel gorivo, u Srbiji imamo najveće iznose akciza u odnosu na sve zemlje u okruženju. Pored njih, kod nas postoji nekoliko naknada koje imaju isti karakter kao akciza – naknade za formiranje obaveznih rezervi, naknade za unapređenje energetske efikasnosti, naknade za markiranje goriva i naknade za monitoring kvaliteta. One imaju isti fiskalni karakter, kao i akcize i plaćaju se pre nego se gorivo stavi na tržište. Kada se saberu sve te naknade, kod dizela smo ubedljivo iznad svih zemalja u okruženju, jedino smo kod benzina u srednjim vrednostima“, ukazuje Tomislav Mićović.