„Finansijska malverzacija 20. veka“: Ko je sve učestvovao u istrazi afere Telekom Srbija pre 20 godina?

On je ja konferenciji za novinare potvrdio da je povodom prodaje dela Telekoma Srbija 1997. godine MUP Srbije podneo i krivičnu prijavu, ali nije želeo da navede protiv koga.

„Podneta je krivična prijava i započete pripremne istražne radnje. Postoje indicije da se radi o najvećoj pljački, proneveri, zloupotrebi finansijske prirode, finansijskoj malverzaciji 20. veka kada je Srbija u pitanju. To je jedan od prvih slučajeva organizovanog kriminala sa međunarodnom dimenzijom. Pojedini učesnici u toj aferi, banke ili konsalting kompanije su bile u Italiji, Engleskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Kipru i zbog toga sam se obratio ministrima pravde ovih zemalja sa molbom da našim pravosudnim a verovatno i policijskim organima, u skladu sa Evropskom konvencijom o sudskoj saradnji, pruže svu potrebnu pomoć u rasvetljavanju ove velike finansijske afere“, kazao je tada Batić.

Tadašnji ministar pravde objasnio je da se posebno obratio Teodoru Meronu, predsedniku Haškog tribunala i Karli del Ponte, glavnom tužiocu Tribunala, pošto su, kako je naveo, iz ranijih kontakata, pre svega republičkog javnog tužioca Đorđa Ostojića, imali saznanja da Haški tribunal raspolaže veoma obimnom dokumentacijom.

Batić je smatrao da ta dokumentacija može da doprinese rasvetljavanju afere Telekom, imajući u vidu da su u posedu brojnih dokaza, koji „nedvosmisleno porvrđuju da se radi o velikoj finansijskog malverzaciji“.

To je, kako je naglašavao Batić, dobra prilika da Haški tribunal pokaže da je spreman i na dvosmernu saradnju sa državnim organima Srbije.

Na pitanje odskle Haškom tribunalu dokumentacija o prodaji Telekoma, Batić je istakao da se Tribunal bavio finansijskim transakcijama i da je dobijao izveštaje od banaka u Grčkoj i na Kipru, tragajući za novcem i misterioznim računima ljudi u vrhu bivšeg režima.

„Tragali su za računima ljudi za koje Tribunal pretpostavlja da su finansirali određene oružane akcije ili razne stvari koje zanimaju Tribunal“, pojasnio je i dodao da poseduje oko 50.000 strana dokumenata.

Kako je tada napomenuo, u Senatu Italije formirana je parlamentarna istražna komisija za slučaj Telekom Srbija, koja je preuzela sve „prerogative“ pravosudnih organa, a ministar pravde Italije obratio se Ministarstvu pravde Srbije sa zahtevom da se parlamentarnoj istražnoj komisiji omogući da sasluša jedan broj srpskih građana.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Saslušaće se kako oni za koje postoji indicija da su učestvovali u finansijskoj malverzaciji, ali i drugi koji imaju neposredna ili posredna saznanja o prodaji akcija Telekoma Srbija italijanskom Telekomu“, istakao je.

Kako je dodao, tražili su određene zakone i sudske spise, kao i sprovođenje drugih radnji.

„Italijansko ministarstvo pravde pozvalo se i na Evropsku konvenciju o sudskoj saradnji“, rekao je Batić i napomenuo da je on na to pozitivno odgovorio uz obraćanje Prvom opštinskom sudu u Beogradu.

„Dostavili smo mu zahtev Ministarstva pravde Italije, parlamentarne istražne komisije Senata, tako da će pred Prvim opštinskim sudom biti saslušan izvestan broj naših građana. Pomoći će i u rasvetljavanju uloge italijanskih državljana koji su učestvovali u ovom „finansijskom aranžmanu“, a koje italijanski pravosudni organi terete da su od neidentifikovane osobe primili novac u iznosu od najmanje 47.797.546 nemačkih maraka“, rekao je tadašnji ministar.

Danas, 20 godina kasnije, afere vezane za Telekom i dalje traju. Evroposlanik i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik, prema informacijama N1, tražio je da se Telekom Srbija ne spominje u izveštaju Evropskog parlamenta (EP) o napretku Srbije.

Ova informacija isplivala je u javnost samo dan nakon što je Bilčik održao zvanični sastanak sa predstavnicima ove kompanije.

Sastanak čiji je radni naziv bio „Medijsko okruženje u Srbiji“, održan je u sredu, 29. marta, posvećen je „izveštaju Komsije o Srbiji“.

Međutim, nije objavljeno ko su predstavnici Telekoma koji su prisustvovali sastanku sa Bilčikom. Dan ranije na sastanak sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju imali su predstavnici Adria Media Grupe i Eurokativ Srbija, a kako se navodi na zvaničnom sajtu Evropskog parlamenta radni naziv sastanka je bio „Srpski mediji i EU integracije“.

Pomenuti sastanci odigrali su se neposredno pre nego što je portal N1 objavio da je Bilčik zahtevao da se uklone amandmani o Telekomu u izveštaju Evropskog parlamenta za Srbiju.