Finansijski bolji i od Dojče i od Austrija Telekoma

List Danas je zamolio jednog od naših cenjenih revizora da za naše čitaoce prokomentariše te cifre i on je odmah potvrdio zaključke koji se mogu izvesti na prvi pogled, ali je precizirao da to što Telekom Srbija ima nesumnjivo bolje finansijske rezultate ne znači obavezno i da je Telekom Srbija bolja firma. Za takav zaključak bi trebalo obaviti analizu na mnogo širem fonu, odnosno uzeti u obzir ukupni kapital i imovinu sve tri firme, ali analizirati i njihovu tržišnu poziciju. Analiza tržišne pozicije bi nam pokazale u kolikoj meri su sve tri firme, nastale kao državni monopolisti, sada izložene konkurenciji. Dakle, to jeste iznenađenje, ali je istina: Telekom Srbija ima finansijski bolje rezultate nego Dojče telekom i Telekom Austrija, ali da bi se tvrdilo i da je bolja kompanija, to jest kompanija spremnija da se suoči sa svim tržišnim izazovima, za to bi bile potrebne sveobuhvatnije analize.

Ipak, analiza koja je obavljena za Danas, vodi do zaključka da bi „Telekom Srbija mogao svojim klijentima da spusti cene za 12 odsto i da ostvari isti finansijski rezultat kao Dojče telekom“. Naime, operativni profit Doje telekoma je 5,5 milijardi evra, a ukupni prihod 62 milijarde evra, znači učešće operativnog profita u ukupnom prihodu je osam odsto. U slučaju Telekoma Austrija to učešće je malo više od 10 odsto, a kod Telekoma Srbija čak 20 odsto. Dakle, to nam kaže poređenje profita i prihoda, a prihod je, naravno, vezan za cene, tvrdi Danasov sagovornik.

Kad uzmemo u obzir neto profit, odnos njihovog neto profita prema prihodu još je slabiji od našeg. „Jer, njihova poreska opterećenja su veća od poreskih opterećenja našeg Telekoma. Neto profit u prihodu Telekoma Srbija učestvuje sa oko 14 posto, kod Nemaca je to učešće oko 3 odsto, a kod Austrijanaca oko 4 odsto“. Ipak, napominje naš sagovornik, operativni profit je rečitiji pokazatelj.

Ako gledamo poslovni dobitak bez oporezivanja, amortizacije i otplate kredita i kod Nemaca i kod Austrijanaca je njegovo učešće u prihodu malo veće od 30 posto, a kod Telekoma Srbija je veće i od 40 odsto. „Kad se izbaci amortizacija i otplata kredita, imamo taj operativni profit koji je kod nas procentualno gledano značajno veći. Kad se to još i oporezuje, naš procenat ostaje značajno veći, ali veći deo njihovog operativnog profita nego našeg pripada državi kroz poreze. Tako je naša kompanija i zato što je manje oporezovana – uspešnija“.

Zatim, Dojče telekom i Telekom Austrija su relativno više zaduženi nego Telekom Srbija. Operativni profit Dojče telekoma u njegovom neto dugu učestvuje sa 13 posto, što znači da bi oni svoja dugovanja iz profita mogli da otplate u roku od oko 7 godina. Operativni profit Telekoma Srbija u njegovom neto dugu učestvuje sa 38 posto, što znači da bi ceo svoj dug mogao profitom da otplati za 2,5 godine.

Jedina od ovih ključnih cifara, koje su prezentirane i čitaocima Danasa, a po kojoj je Telekom Srbija slabiji od Dojče telekoma i Telekoma Austrija je broj zaposlenih. Odnosno, u našem Telekomu radi srazmerno prevelik broj radnika.

„Jedan zaposleni u Telekoma Srbija napravi godišnje 83.000 evra prihoda, a jedan zaposleni u Dojče telekomu 247.000 evra odnosno tri puta je veći prihod po zaposlenom nego kod nas“. Ali, iako ima prevelik broj zaposlenih Telekom Srbija je finansijski bolji.“ Ti zaposleni imaju mnogo manje plate od nemačkih, pa je trošak radne snage relativno manji i to je isto jedan od uzroka boljeg poslovnog rezultata Telekoma Srbija“.

Zaključak je da je Austrija telekom imala veliki motiv da kupi Telekom Srbija, finansijski bolju firmu od sebe, jer bi tom kupovinom popravio svoju poziciju. Drugo, postoje dosta uverljive indicije da Telekom Srbija svoju dobru finansijsku poziciju ostvaruje i tako što dere nas, svoje klijente.

Nije naduvano

Danasov sagovornik kategorično tvrdi da finansijske cifre Telekoma Srbija ne mogu biti naduvane.“ Da su Nemci i Austrijanci naduvali svoje brojke, to nikom ne bi ni palo na pamet, ali sumnjaju na nas. Ali Telekom Srbija, kao najveća firma u Srbiji, već je 15 godina pod obaveznom revizijom finansijskih izveštaja i to su uvek radile poznate i dobre revizorske firme i nisu oni njima popuštali i nameštali. To nije moguće. Nije realno da je to naduvano“.

Pošto smo ga podsetili na čuveni američki skandal sa revizijom finansijskih izveštaja firme Enron, naš sagovornik kaže da skandala uvek ima.“ Kod našeg Telekoma nema nikakve indicije da bi bilo nameštanja, a pogotovo u godinu kad su firmu hteli da prodaju – to nije realno ni pomisliti“.