Finansijski sektor u Srbiji spremniji za recesiju nego u prethodnoj krizi

Kako je precizirano, bankarski sektor u Srbiji je u 2021. godini povećao ukupnu zaradu za petinu, na 49,3 milijarde dinara, ali se prinos na kapital od nepunih sedam procenata teško može meriti sa poslovanjem u pretkriznom periodu.

Banke su prošle godine zabeležile neto prihod od kamata u visini od 129,1 milijardu dinara, što je manje u odnosu na isti pokazatelj ostvaren još 2015. godine (129,8 milijardi dinara) i ukazuje na ograničenja koja su banke imale u svom osnovnom poslovanju tokom dugogodišnjeg perioda niskih kamata.

Banke su, zato, iskoristile svoj dominantan položaj na tržištu Srbije da uvećaju neto prihod po osnovu naknada i provizija na rekordnih 55,7 milijardi dinara prethodne godine i tako poboljšaju ukupni rezultat, navedeno je u ediciji „Finansije TOP“.

Kako je precizirano, Banka Inteza je vodeća u Srbiji po tržišnom učešću od skoro 15 odsto i ostvarenoj dobiti u 2021. godini od 10,4 milijarde dinara, a prema rang listi objavljenoj u „Finansije TOP“.

Na drugom mestu je Raiffeisen banka sa dobiti od 8,6 milijardi dinara, dok je trećeplasirana banka sa domaćim kapitalom, AIK banka, koja je prethodnu godinu završila sa dobiti od 7,7 milijardi dinara.

Među prvih pet banaka po dobiti slede Unikredit banka i OTP banka.

OTP banka je posle preuzimanja Vojvođanske i Sosiete Ženeral banke postala druga najveća banka u Srbiji sa udelom od 13,5 odsto, a prema rang listi „Finansije TOP“ treća po veličini je Rajfajzen banka sa učešćem od 12,1 odstonakon preuzimanja Kredi agrikol banke.

Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa udelom od 11,1 odsto nakon završenog spajanja, dok je Unikredit banka koja je u ovim procesima ostala po strani, posle dužeg vremena pala na peto mesto, sa udelom od 10,4 odsto.

AIK banka je nakon izbijanja rata u Ukrajini preuzela u kratkom roku Sber banku u Srbiji, dostigavši tržišno učešće od oko devet procenata.

Prema rang listi „Finansije TOP“, jedina banka u državnom vlasništvu, Poštanska štedionica, zauzima sedmu poziciju sa udelom od nepunih sedam odsto na domaćem tržištu.

Kako je istaknuto, osiguravajuća društva u Srbiji su 2021. godine konačno ostvarila dugogodišnji cilj da ukupna premija na domaćem tržištu premaši milijardu evra.

Ukupna premija je porasla za 8,6 odsto, na 119,41 milijardu dinara i nadmašila je rast premije u svetu koji je prema podacima Allianz Global Insurance Report-a iznosio 5,1 odsto prethodne godine, navedeno je u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“.

Dunav osiguranje je u 2021. godini bilo na prvom mestu po visini premije koja je iznosila 31,6 milijardu dinara, a drugoplasirano je Đenerali osiguranje sa ostvarenom premijom od 23,4 milijarde dinara.

Oba osiguravajuća društva su zabeležila značajan godišnji rast premije, a među prvih pet po visini premije u 2021. godini na rang listi „Finansije TOP“ slede DDOR, Viner Štediše i Triglav osiguranje.

Prošle godine su rasla i životna i neživotna osiguranja. Osiguranje života je ostvarilo premiju od 27,1 milijardu dinara, što je više za oko milijardu dinara ili za 3,7 odsto u poređenju sa 2020. godinom.

Premija neživotnih osiguranja je porasla za 8,5 milijardi dinara, odnosno za 10,2 odsto, dostigavši iznos od 92,3 milijarde dinara.

Među osiguranjima sa najvećim rastom je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je prikupilo 1,5 milijardi dinara više premije za godinu dana, te ona sada iznosi 6,9 milijardi dinara, što je rast od 27,5 odsto.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se sada, međutim, suočava sa problemima zbog negativnog uticaja inflacije na usluge u zdravstvenom sektoru.

Naime, dok su ranije osiguravači mogli da računaju da se cene zdravstvenih usluga neće menjati u periodu od godinu dana, koliko i traje polisa, sada se cene u privatnim zdravstvenim ustanovama menjaju tromesečno, istaknuto je u ediciji „Finansije TOP“.

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je 2021. godine iznosila 550,4 miliona evra, što je rast od 35 odsto u poređenju sa 2020. godinom i za 7,4 odsto više u odnosu na pretkriznu 2019. godinu.

Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila, a slede komercijalna i teretna vozila, mašine i oprema.

Ukupna vrednost imovine svih otvorenih fondova u Srbiji je 2021. godine iznosila 75,4 milijardi dinara ili oko 641 milion evra, što je godišnji rast od 46 odsto.

Kao i godinu ranije, u strukturi imovine prednjače novčani fondovi sa udelom od 88 odsto, a fondovi su najviše ulagali u novčane depozite (75 odsto) i potom u obveznice Republike Srbije (18 odsto).

Prema procenama koje su u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“ izneli predstavnici finansijskog sektora, nadležni u republičkoj vladi i nezavisni ekonomski analitičari, finansijski sektor u Srbiji je stabilan uprkos poremećajima koje su izazvali pandemija i rat u Ukrajini.

Za razliku od prethodne finansijske krize, kada je država na saniranje posledica na finansijskom tržištu potrošila 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, saglasni su analitičari.

Stručnjaci su istakli da se u postojećem geopolitičkom i vojnom sukobu Srbija nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji.

Ukoliko Srbija ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama, to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza, i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu.

Istovremeno, pogoršanje odnosa sa Rusijom bi takođe negativno uticalo na srpsku ekonomiju, pre svega preko visokog rasta cena gasa i mogućih nestašica, što bi se prelilo na rast troškova privrede i stanovništva, navedeno je u ediciji „Finansije TOP“.