Finansijski zvaničnici razgovaraju o uvođenju globalnog minimalnog poreza za milijardere

Prema Poreskoj opservatoriji EU, superbogati u velikim zemljama plaćaju daleko manji porez na prihode od običnih ljudi, a njihovo bogatstvo jedva da se i oporezuje sa maksimalno 0,5 odsto, prenosi CNN.

Prakse koje se kreću od ilegalne utaje poreza do iskorišćavanja rupa u poreskim sistemima ili jednostavnog preseljenja u zemlje sa nižim poreskim stopama lišavaju vlade očajnički potrebnog prihoda u vreme rastućih dugova.

„Progresivno oporezivanje je ključni stub demokratskih društava“, rekao je direktor istraživačke grupe koju podržava EU Gabrijel Zucman liderima na samitu i ukazao da poreske vlasti u svetu ne uspevaju „da pravilno oporezuje pojedince sa najvećom sposobnošću da plate poreze“.

I u prošlomesečnom izveštaju Oksfama se navodi da „u najvećim zemljama, uključujući Brazil, Francusku, Italiju, Veliku Britaniju i SAD, superbogati plaćaju efektivnu poresku stopu nižu od prosečnog radnika“.

Prema podacima Oksfama, skoro 80 odsto svetskih milijardera živi u članicama Grupe 20.

Poreska opservatorija EU je predložila da se utvrdi minimalni globalni porez od dva procenta na neto bogatstvo milijardera, što je vrednost njihove imovine kada se oduzmu njihovi dugovi, a procenjuje se da bi to moglo generiše godišnji prihod od 250 milijardi dolara.

To je ekvivalentno polovini sredstava potrebnih afričkim zemljama svake godine za prelazak na čistije izvore energije.

Postizanje takvog sporazuma u Grupi 20, koja između ostalih uključuje Sjedinjene Države, Evropsku uniju, Kinu, Indiju, Brazil, Saudijsku Arabiju i Argentinu, biće teško i moglo bi da potraje veoma dugo, navodi CNN.

„Ovo je tek početak puta. Pregovori o minimalnom porezu za korporacije trajali su godinama. I on je na početku izgledao utopijski, a sada ga imamo“, rekao je za CNN viši politički savetnik u Poreskoj opservatoriji EU Kventin Parinelo.

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Vorviku Arun Advani kaže, međutim, da bi globalni minimalni porez za milijardere bilo komplikovaniji implementirati od onog koji je uveden za korporacije.

Prema njegovim rečima, multinacionalne kompanije imaju sedište u više zemalja, što olakšava posao da se odredi koje vlade treba da zahtevaju plaćanje poreza, a nasuprot tome, milijarderi su mobilniji, što čini manje jasnim koje vlasti bi trebalo da oporezuju njihovo bogatstvo.