Iako je Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisano da su prihodi od zakupa namenski i da se moraju trošiti kroz programe zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, do kraja 2015. lokalne samouprave su u Srbiji na pomenute programe zbirno potrošile 1,9 milijardi dinara manje nego što su od zakupa prihodovale.
Ovo je pokazalo istraživanje Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca. Višak je tako protivzakonito, kako se navodi, potrošen nenamenski.
Ovaj centar je tokom istraživanja analizirao programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, programe podrške poljoprivredi i izveštaje o realizaciji ovih programa u periodu od 2015. do 2017, a zaključci su, kako kažu, zabrinjavajući.
– Izmenama Zakona o budžetskom sistemu krajem 2015. godine, ukinut je namenski karakter ovim prihodima. To je vlast stavilo u udobnu poziciju da slobodno i ne kršeći zakon, nastavi sa trošenjem na „veće“ prioritete, dok navodne uštede pravi tamo gde očekuje najmanju političku štetu i otpor. Tako je u 2016. godini, u 29 od 45 vojvođanskih opština razlika prihoda od zakupa i rashoda za uređenje i korišćenje zemljišta zbirno iznosila novih 880 miliona dinara. A u tim opštinama se ostvaruje više od 95 odsto ukupnih prihoda i rashoda u vezi sa zemljištem za celu Srbiju – ističe jedan od autora studije i direktor EC Stanište Dejan Maksimović.
U republičkom budžetu je stanje još nepovoljnije, napominje, jer je prošle godine od zakupa budžet prihodovao 1,7 milijardi dinara, ali je Uredbom o zaštiti, uređenju i korišćenju zemljišta planirano da se utroši samo 861 milion dinara.
– Umesto da država sav novac od zakupa troši, na primer, na odbranu od grada, čišćenje kanala, rad poljočuvarske službe, navodnjavanje i odvodnjavanje, kontrolu plodnosti, vetrozaštitne pojaseve, atarske puteve, komasaciju i druge propisane mere, gotovo polovinu planira i troši na nešto drugo. Ovo svesno zakidanje ne može biti bez posledica po navedene sisteme. Zato je neophodno što pre vratiti namenski karakter prihodima od zakupa zemljišta i uvesti mere kontrole kojima se obezbeđuje da se novac zaista troši namenski – ističe Maksimović.
Što se tiče Zakona o podsticajima u poljoprivredi, u 2016. godini je 96 od 145 opština imalo programe podsticaja, ali je samo njih 78 te programe i realizovalo. Stanje je naročito nepovoljno u Vojvodini, ističe se u istraživanju, jer je svega 17 lokalnih samouprava realizovalo programe koji su ukupno vredni 100 miliona dinara.
Ekološki centar Stanište u istraživanju upozorava da izveštaj o sprovedenim merama i rashodima za zaštitu, uređenje i korišćenje zemljišta ima samo 43 odsto opština i gradova, uprkos tome što je to zakonska obaveza.
– Na republičkom nivou isti izveštaj ne postoji, kao ni izveštaj o sprovođenju uredbe o podsticajima. Zato se ne zna pouzdano koliko je potrošeno, na koje mere i sa kakvim efektima. Bez tih podataka nemoguće je korigovati ili kreirati smislenu poljoprivrednu politiku – navodi Maksimović. On napominje da je istraživanje pokazalo da je finansiranje poljoprivrede u Srbiji u priličnoj meri neuređeno, neracionalno i da zahteva temeljne promene.
Za tri godine svega 200 miliona evra podsticaja
Domaći podsticaji poljoprivredi i ruralnom razvoju su znatno niži od iznosa koji u državama članicama EU poljoprivrednici za iste namene mogu dobiti iz budžeta EU. „Podsticaji u Srbiji su u poslednje tri godine iznosili sa svih nivoa zbirno 170 do 200 miliona evra godišnje, dok se iz EU budžeta, na primer, za Bugarsku godišnje planira oko 1,13 milijardi evra“, navodi se u istraživanju Ekološkog centra „Stanište“.
https://www.youtube.com/watch?v=srQBk8ly1ls&fbclid=IwAR0d4Hgysmo_N-KMuGFZ5fiBubI6LylRiBGTnX526GPTcN-wLZk3c6Kh6qc
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.