Finci dobili Grke

 Da Finci sami sebe i Evropu shvataju ozbiljnije nego većina njenih članica, Helsinki je konačno dokazao i prošlog vikenda kad su ministri finansija evrozone prihvatili pravilo o pomoći finansijski uzdrmanim evro-državama koje je odmah nazvano „finska klauzula“. Po tom pravilu, o čijoj će se primeni očito još raspravljati i raspravljati, piše da je, ukoliko bude potrebno, moguće da se između jedne evro-države kao davaoca i druge evro-države kao primaoca pomoći potpiše sporazum o obezbeđenju potraživanja država koja pomoć daje. Finci su sa Grcima već postigli sporazum prema kome će Grčka milijardu evra iz prvog paketa pomoći uložiti u sigurne državne obveznice kao zalogu za novac koji će u fond za pomoć uložiti Finska. Grcima je učinjeno utoliko što kao obezbeđenje neće morati da daju nikakve stvari, a time ni grčke nekretnine, na čiji su pomen naročito osetljivi. Navodno će i finskoj bezbednosti biti podrezana krila, jer država koja koristi ovaj bezbednosni mehanizam za svoj novac, mora pomoć uplatiti ranije nego druge, pripadaće joj niža kamata, a u slučaju da primalac pomoći bankrotira obezbeđenje se zamrzava na rok od 15 do 30 godina.

U „finskoj klauzuli“ nije izričito pomenuta Finska, pa se da zaključiti da pravo na ovakvo obezbeđenje pripada svakoj zemlji koja ga poželi. Tako su klauzulu već protumačile Austrija, Holandija i Slovenija. Tako je austrijska ministarka finansija predložila da pravo na pregovore sa Grčkom, po finskom modelu, pripadne svakoj državi čije banke nisu do guše upletene u grčke finansijske nevolje, kao što su to austrijske banke, a da se to pravo uskrati državama čije su banke tamo preterano angažovane, kao što je slučaj sa nemačkim bankama.