Firme širom Srbije blokirane za 2,5 milijardi evra duga

Naime, samo u julu je 4.102 preduzeća upalo u blokadu u visini od 3,55 milijardi dinara (oko 20 miliona evra).

Međutim, prema podacima koje je Danas dobio od Narodne banke Srbije, ukupan iznos blokade u državi na dan 31. jula 2017. bio je daleko veći i iznosio je 296 milijardi dinara ili blizu 2,5 milijardi evra. Za toliko su blokirani računi 36.962 preduzeća.

Ovome se mogu dodati dugovi državnih institucija od 14,2 milijarde dinara (oko 120 miliona evra) koje Ministarstvo finansija prati u skladu sa obavezama iz Zakona o izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Skoro u celosti se ovaj iznos odnosi na dugove zdravstvenih ustanova, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ljiljana Cupara, analitičar bonitetne agencije Bisnode, napominje da uzroka za nelikvidnost može biti više.

„Sa strane države, na primer, oštar poreski sistem može doprineti nezavidnom položaju preduzeća. To znači da firma ne plaća svoje radnike ili svoje dobavljače ili ni jedne ni druge, da bi mogla da izmiri poreze ka državi. Takođe, uzrok nelikvidnosti mogu biti interne neracionalnosti u javnim preduzećima. Uzrok može biti i monopolistički položaj velikih privatnih kompanija koje posluju u različitim delatnostima i koriste položaj velikog za izazivanje nelikvidnosti svojim malim dobavljačima“, objašnjava ona dodajući da Bisnode pokreće „Trade program“ koji omogućava kompanijama razmenu finansijskih iskustava u pravovremenosti ili kašnjenju pri naplati potraživanja.

Dok su preduzeća u Vojvodini uspela da smanje iznos blokade u julu u odnosu na jul prethodne godine za 66 odsto, nešto južnije situacija je mnogo dramatičnija. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznos blokade je više nego udvostručen (rast 227 odsto) u julu 2017. u odnosu na jul 2016. U najrazvijenijem regionu, Beogradskom, jul ove u odnosu na jul prošle godine doneo je rast zaduženja i blokada za 32 odsto.

„Uzmi kredit, ne vrati – uzmi robu, ne plati“. Ovako LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, opisuje poslovnu filozofiju nekih naših biznismena.

„Ako ih sudovi nateraju da plate, onda plaćaju, ako ne onda to ovako izgleda. Kod nas problem nelikvidnosti postoji od osamdesetih godina i sada je već postalo uobičajeno da se ne plaćaju obaveze“, ocenjuje Savić.

On navodi tri moguća razloga za znatan skok u blokadama. Prvi razlog bi moglo biti ukidanje zaštite od naplate potraživanja preduzeća u restrukturiranju čime su ona faktički prepuštena tržištu.

„Ima mnogo preduzeća koja očekuju pomoć države, a izgleda da je država odlučila da zadrži budžetsku disciplinu i plaća samo kad mora, odnosno kada se napravi medijski pritisak, kao na primer u slučaju Goše. Treba reći da Srbija nije stabilna ekonomija u kojoj jedne godine bude dobro, pa u drugoj loše, pa ni ne iznenađuju takvi skokovi u nelikvidnosti. Još je ove godine ekonomija daleko lošija od očekivanog. Tu imamo pre svega podbačaj u proizvodnji struje gde se radi o velikim preduzećima koji imaju interakcije sa velikim brojem drugih poslovnih subjekata. Ako njima ne ide, onda su i njihovi partneri u problemima“, ističe Savić.

Tu je još i suša koja je posebno u julu uzela danak, a u poljoprivredi imamo veliki broj individualnih proizvođača, koji su uzeli kredite od banaka i koje je trebalo da vrate od roda, a koji je opet prepolovljen ili čak na trećini od očekivanog.

„Tu su onda i prerađivači i izvoznici i svi oni sada mogu biti u problemima“, napominje Savić.

Srbija još 2013. godine ima zakon koji ograničava rokove plaćanja na 60 dana, ali kako primećuje Savić, nije to jedini zakon koji je država donela i bez namere da ga poštuje.

„Naravno da se očekuje da država prva ispunjava obaveze u zakonskom roku, ali ako bi ih ispunjavala pitanje je da li bi imali ovoliki suficit u budžetu. Pored toga ni država ne može da naplati svoje, jer je siva ekonomija ogromna“, napominje Savić.

Na sto najgorih otpada četvrtina blokiranih iznosa

Prema podacima Narodne banke Srbije 100 najvećih dužnika, odnosno preduzeća sa najvećim iznosom blokade na dan 31. jula 2017. godine duguje čak 110 milijardi dinara. To znači da 0,2 odsto od ukupnog broja preduzeća u blokadi duguje čak 37 odsto ukupnih dugova zbog kojih su blokirani računi. Kada se pogleda spisak tih 100 najvećih svega dve ili tri firme su u blokadi kraćoj od godinu dana, dok ih je većina u blokadi više od tri, a značajan broj i duže od pet godina. Ovaj spisak predvodi firma Ladinvest sa blokadom od 3,7 milijardi dinara koja traje već 1.181 dan. Drugi su zastava kamioni koji su blokirani za 3,3 milijarde dinara već 882 dana, a treća je Agencija za krizni menadžment koja duguje 3,13 milijardi dinara i u blokadi je 3.116 dana.