Firme u svetu skoro duplo profitabilnije od srpskih

Međutim, kako pokazuje analiza Milutina Živanovića, saradnika biltena Kvartalni monitor, profitabilnost srpske privrede prilično je daleko ne samo od profitabilnosti najrazvijenijih ekonomija, američke ili zapadnoevropskih, već i od ekonomija zemalja u razvoju i svetskog proseka.

Naime, stopa neto dobiti (odnos neto dobiti i ukupnih prihoda) srpske ekonomije bila je 4,8 odsto, dok je prosek zemalja u razvoju iznosio 8,7 odsto, a svetski prosek 8,1 odsto. Zanimljivo je da su zapadnoevropske ekonomije sa stopom neto dobiti od 7,3 odsto značajno manje profitabilne od zemalja u razvoju ili SAD koja je imala stopu profitabilnosti od čak 8,9 odsto.

Ipak pozitivno je to da je srpska privreda sa negativnih stopa (gubitka) 2013. i 2014. prešla na stabilan i dosta brži rast. Neto dobit je doduše podložna raznim privremenim i jednokratnim faktorima pa se kao pouzdaniji pokazatelj koristi stopa poslovne dobiti.

Tu je rast znatno manji, sa 4,4 odsto u 2013. stopa poslovne dobiti je porasla na 5,6 odsto u 2018, a ono što nije dobra vest je što se dobit iz poslovanja prošle godine tek vratila na nivo iz 2016. godine. Istovremeno, stopa poslovne dobiti zemalja u razvoju iznosila je prosečno 9,3 odsto, a svetski prosek je bio na 9,6 odsto.

Živanović napominje da može biti zabrinjavajuće to što je u periodu stagnacije profitabilnost svetske privrede značajno rasla.

„Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih Srbija ima gotovo upola manje stope poslovnog i neto dobitka u odnosu na svetski prosek. Kao prvo, domaću privredu karakteriše niska produktivnost koja se ogleda u maloj količini angažovanog kapitala po jednom radniku. Niska produktivnost je posledica relativno niskih investicija tokom poslednjih decenija kao i nedovoljnog ulaganja u obrazovanje i nove tehnologije. Zatim, domaću privredu karakteriše različita sektorska struktura u odnosu na razvijene svetske privrede i pojedine zemlje u razvoju, u smislu da je u domaćoj privredi dominantno zastupljena proizvodnja proizvoda i usluga male dodate vrednosti na kojima se ne ostvaruju veliki profiti. To u prevodu znači da u Srbiji postoji mali broj inovativnih proizvoda i usluga na kojima bi se ostvarivale značajnije stope profita što je posledica nedovoljnog ulaganja u obrazovanje i istraživanje i razvoj novih tehnologija“, objašnjava Živanović.

Činjenica da je naša privreda na niskom nivou tehnološkog razvoja ima za posledicu da na nju izuzetno jako utiču cene sirovina na svetskim tržištima. Živanović ocenjuje da bi se nepovoljan uticaj mogao smanjiti efikasnijim upravljanjem troškovima i to pogotovo u preduzećima koja imaju značajan uticaj na privrednu aktivnost i profitabilnost privrede, a koja se često nalaze u vlasništvu države.

„Zaostajanje domaćih preduzeća u pogledu profitabilnosti posledica je i manje efikasnosti upravljanja imovinom, posebno potraživanjima prema kupcima što često dovodi do otpisa potraživanja i smanjenja neto rezultata. Prosečno vreme naplate potraživanja u Srbiji u 2018. godini iznosilo je 66 dana, što je duplo duže u odnosu na svetski prosek. Nedovoljna efikasnost upravljanja imovinom ukazuje na potrebu za dodatnim ulaganjima u ljudski kapital, ali i na potrebu za jačanjem vladavine prava i sigurnosti prava svojine“, ističe ovaj stručnjak.

Poslednjih godina, rezultatima privrede naruku su išle i međunarodne okolnosti, rekordno niske kamatne stope i priliv tog jeftinog novca koji je doveo do jačanja dinara.

„Znatno brži rast stope neto u odnosu na stopu poslovnog dobitka u poslednjim godinama posledica je povoljnih privremenih kretanja na finansijskim tržištima. Tu se pre svega misli na jačanje realne vrednosti dinara u odnosu na evro i dolar i na pad realnih kamatnih stopa. Ovakva kretanja dovela su do smanjenja rashoda kamata na devizne kredite kao i do pojave pozitivnih kursnih razlika kod preduzeća zaduženih u evrima i dolarima, ali i kod preduzeća koja su uvozno orijentisana. Sve to je uticalo na značajan rast neto dobitka. Međutim, trebalo bi imati u vidu da se dalji pad realnih kamatnih stopa kao i jačanje realne vrednosti dinara u odnosu na evro i dolar ne očekuju“, upozorava Živanović i napominje da ovakav trend rasta stope neto dobitka nije dugoročno održiv osim ukoliko ne dođe do snažnijeg rasta poslovne profitabilnosti preduzeća, a za to je neophodno povećati strane i posebno domaće investicije, ulaganja u obrazovanje i istraživanje i razvoj novih tehnologija.

To se primetilo već u prošloj godini u kojoj nije bilo jačanja dinara u odnosu na dolar i evro pa su pozitivne kursne razlike privrede bile za čak 83 odsto manje nego u 2017. godini.

Takođe, jedna od stavki koja je doprinela prošlogodišnjem rastu dobiti su tzv. ostali prihodi. Oni su u 2018. bili za čak 108 milijardi dinara veći nego u 2017. godini. To pre svega dolazi iz sektora rudarstva ili još preciznije iz RTB-a Bor kojem je otpisano više od milijardu dolara dugova koji su knjiženi kao prihod. Bez ovih prihoda koji su jednokratni, profitabilnost privrede bi u 2018. godini prema Živanoviću bila čak i manja nego u 2017. godini.