Fiskalni savet o predlogu budžeta: U 2025. biće potrebno zaduživanje od šest milijardi evra za vraćanje dugova i pokriće deficita

Osim toga budžet kredibilno projektuje prihode i rashode, navodi se u oceni predloga zakona o budžetu za 2025. godinu, ali „suštinski izazovi fiskalne politike ostaju nerešeni“.

Iako će javni dug, po projekcijama Vlade, porasti sa 39,3 milijarde na 41,9 milijardi evra, što odgovara deficitu za sledeću godinu, u odnosu na BD će se smanjiti na 47,5 odsto, a zato što se projektuje brži rast BDP-a od duga.

Međuti, u Fiskalnom savetu upozoravaju da tako visok nivo deficita u uslovima visoke inflacije i privrednog rasta koji je blizu potencijalnog nivoa, deluje prociklično.

„Uz relativno visoku inflaciju, tokom 2024. dolazi i do snažnog pogoršanja spoljne neravnoteže Srbije, odnosno povećanja tekućeg deficita platnog bilansa. Procena data u Obrazloženju budžeta da će tekući deficit u 2024. iznositi 4,4 odsto BDP-a gotovo sigurno neće se ostvariti, odnosno spoljni deficit Srbije biće najverovatnije preko pet odsto BDP-a. Domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla je u prvoj polovini godine znatno brže od rasta BDP-a. Takav rast domaće tražnje utiče na povećanje makroekonomskih neravnoteža – i nema potrebe da se dodatno stimuliše još većim fiskalnim deficitom. Predviđeni smer fiskalne politike u 2025. koji podrazumeva povećanje deficita nije dobar uzimajući u obzir i to da su kamatne stope na zaduživanje još uvek dosta visoke“, navodi Fiskalni savet upozoravajući da se inflacija u Srbiji kreće oko gornje granice koridora NBS, dok je bazna inflacija iznad njega sa 5,5 odsto, kao i da je među najvećim u Evropi.

Oni ističu da iza povećanja fiskalnog deficita stoji rast tekućih rashoda. Dok se planira rast prihoda od 7,3 odsto u narednoj godini što je u skladu da projekcijom nominalnog rasta BDP-a od 7,5 odsto, pa i rast investicija je na tom nivou, tekući rashodi rastu brež od toga. Plate, nabavka robe i usluga, kamate, transferi za penzije, subvencije itd. rastu sledeće godine za 9,2 odsto i prema oceni Fiskalnog saveta, oni su zaslužni za rast deficita sa 2,7 odsto BDP-a iz ove godine na tri odsto BDP-a u 2025.

Savet ocenjuje da najveći deo rasta tih troškova proističe iz ugovornih i zakonskih obaveza države, ali da nisu praćene uštedama na drugom mestu. Troškovi kamata rastu za 19 odsto na 1,9 milijardi evra, a rast penzija od 10,9 odsto je u skladu sa zakonom.
Plate u javnom sektoru rastu za 10,4 odsto, a Savet ocenjuje da dugoročno rast plata brži od privrednog rasta nije održiv.

Rast plata u javnom sektoru iznosiće osam odsto, au obrazovanju 11 odsto. Ipak, kako navodi Savet, jedno od najvećih relativnih uvećanja mase zarada biće zabeleženo na razdelu Ministarstva odbrane.

„U planu je, naime, da izdvajanja za zaposlene kod ovog korisnika u zbiru porastu za skoro 18 odsto u odnosu na nivo iz ovogodišnjeg rebalansa. To je osetno veći prirast od onog koji bi se dobio ukoliko bi se primenila samo sektorska povišica od osam odsto koja je predviđena za sve zaposlene u javnom sektoru izuzev radnika u obrazovanju. Postoji mogućnost da je širi budžetski okvir na ovoj stavci predviđen za angažovanje dodatnog broja zaposlenih usled uvođenja obaveze služenja vojnog roka ili popunjavanje kritičnih pozicija po 28 konkursima za prijem u neke od vojnih jedinica“, navode u oceni.

Savet predviđa da će u narednim godinama rasti pritisci na povećanje fiskalnog deficita i poručuje da vlada mora da im se odupre.

U 2025. godini, Savet procenjuje da će država morati da se zaduži za oko šest milijardi evra, od čega je novo zaduživanje 2,7 milijarde evra.

„Prema našim procenama, za otplatu rata kredita i dužničkih hartija od vrednosti koje dospevaju sledeće godine Vlada će morati da obezbedi oko 3,3 milijarde evra. Ukoliko se ove obaveze ne budu delom finansirale iz postojećih državnih depozita (koji su trenutno relativno visoki, reda veličine pet, šest milijardi evra), za finansiranje deficita i otplate glavnice dospelog duga biće potrebno zadužiti se u ukupnom iznosu od oko šst milijardi evra“, navode u Savetu dodajući da će ta zaduživanja biti po i dlaje visokim kamatnim stopama.

Na primer, Srbija za otplatu javnog duga izdvaja 2,1 odsto BDP-a, dok je prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope 1,5 odsto BDP-a. Teret otplate javnog duga Srbije je na nivou zemalja koje imaju dvostruko veći dug u odnosu na BDP, poput Portugala ili Belgije.

U okviru prihoda budžeta Savet primećuje i da su povećani planirani neporeski prihodi za 50 milijardi dinara u odnosu na ovu godinu i to kao posledica ukalkulisanih prihoda od prodaje licenci za 5G mrežu.

Savet ocenuje i da se uključivanjem prihoda i rashoda preostalih indirektnih budžetskih korisnika unapređuje kredibilitet budžetskog procesa.

I u sledećoj godini nastavlja se politika visokih javnih investicija koje će iznositi 6,5 milijardi evra na nivou džrave ili 7,4 odsto BDP-a.

Približno dve trećine republičkih investicija, odnosno nešto više od polovine javnih investicija opšte države, sačinjavaju izdaci za izgradnju saobraćajnica, opremanje vojske i realizaciju izložbe EKSPO 2027. sa pratećom infrastrukturom.

„Oko 215 milijardi dinara odnosi na saobraćajnu infrastrukturu, 121 milijardi na sektor odbrane, a 46 milijarde na Međunarodnu izložbu EKSPO sa pratećim sadržajem. Zatim, 18,6 milijardi dinara se planira za Nacionalni fudbalski stadion (koji je neposredno povezan sa kompleksom EKSPO), a plan je da još dve milijarde dinara javnih investicija „Podrške realizaciji EKSPO 2027“ realizuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Uz sve to, 12,4 milijarde je aproprijacija za „Linijsku infrastrukturu“, što je stavka za koju ne postoje detaljnija objašnjenja, te možemo samo (na bazi preimenovanja pojedinih budžetskih stavki u odnosu na ranije planove) pretpostavljati da je reč o pratećoj infrastrukturi za potrebe EKSPO i Nacionalnog stadiona. Davanje prioriteta ovim projektima rezultiralo je time da pojedini sektori nisu dobili povećanje investicija u potrebnom obimu“, navodi se u oceni Saveta.