Zgrada Vlade Srbije Foto: Bojan CvejićFiskalna strategija Vlade Srbije za 2021. godinu sa projekcijom za 2022. i 2023. godinu predviđa dobre ciljeve fiskalne politike u srednjem roku koji, međutim, nisu dovoljno kredibilno planirani, saopštio je Fiskalni savet.
„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) pokretale bi investicije privatnog sektora za koje se očekuje da će u naredne tri godine realno da rastu preko deset odsto godišnje, ali strategija ne definiše dovoljno dobro konkretne politike kojima bi se to obezbedilo“, navedeo je danas Fiskalni savet u oceni te strategije.
Dodaje se da nisu jasno predstavljene ključne mere Vlade koje bi dovele do očekivanog snažnog rasta privatnih investicija od deset odsto godišnje i posledično relativno visokog rasta BDP-a od šest odsto u 2021.
Ističe se da se ne zna kako će se u praksi ograničiti rast plata u javnom sektoru u srednjem roku kad država takvu politiku ne sprovodi ni tokom zdravstvene krize.
„Nije prikazan dovoljno čvrst plan temeljnog restrukturiranja najvažnijih državnih i javnih preduzeća što je neophodno za projektovano smanjenje subvencija“, ocenio je Fiskalni savet.
Prognoza privrednog rasta, prema proceni Fiskalnog saveta, previše je optimistična jer je Vlada prognozirala da će privredni rast u 2021. da bude relativno visok i iznosi šest odsto, a zatim četiri u 2022. i 2023. godini.
„U vremenu povećane neizvesnosti Vlada je trebalo da ima nešto oprezniji pristup u prognozama, a naročito je upitan rast BDP-a od šest odsto u 2021. koji je iznad očekivanja svih kredibilnih međunarodnih institucija“, naveo je Fiskalni savet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
