Fiskalni savet: Dobri ciljevi revidirane Fiskalne strategije da se smanji deficit i javni dug

„Glavni kvantitativni ciljevi revidirane Strategije ostali su nepromenjeni u odnosu na njen Nacrt iz maja 2021. godine. Fiskalni deficit trebalo bi prvo da se smanji u 2022. na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a zatim da nastavi dodatno da se smanjuje do jedan odsto BDP-a u 2024. godini“, naveo je Fiskalni savet.

Cilj za javni dug ostao je da se njegovo učešće dogodine umanji za oko 4,5 procentna poena u odnosu na kraj 2021. godine – sa 58,2 na 53,8 odsto BDP-a.

Fiskalni savet je u Mišljenju na revidiranu fiskalnu strategiju za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu pohvalio što je planirano da se srednjoročno prilagođavanje fiskalnog deficita ostvari na ekonomski zdrav način.

„Osnov za postepeno umanjenje fiskalnog deficita u srednjem roku trebalo bi da bude smanjenje tekućih rashoda budžeta uz zadržavanje visokog učešća javnih investicija u BDP-u i bez povećanja poreskih stopa. Propuštena je, međutim, prilika da se povoljniji fiskalni rezultati iz 2021. još bolje iskoriste – što bi vodilo manjem zaduženje države u srednjem roku za preko milijardu evra“, ukazao je Fiskalni savet.

Procena tog nezavisnog tela je da će Vlada Srbije verovatno imati novu priliku da tokom 2022. usvoji plan nešto snažnijeg smanjenja deficita i javnog duga u odnosu na Strategiju.

„Nešto restriktivnije umanjenje deficita države u odnosu na plan iz revidirane Strategije ne samo što je ekonomski opravdano već je i dostižno bez većih odricanja. Iako je fiskalni deficit u 2021. nesporno visok, njegov najveći deo, odnosno oko 3,5 odsto BDP-a od planiranih 4,9 odsto BDP-a čine vanredne mere koje nisu trajan budžetski trošak (isplate minimalca privatnim preduzećima, neselektivna pomoć građanima i drugo). To znači da se u 2022. prenosi fiskalni deficit koji je blizak jedan odsto BDP-a i nema razloga da se takav deficit osetno povećava u 2022. da bi se posle ponovo smanjivao“, naveo je Fiskalni savet.

Istaknuto je da je moguće da Vlada još uvek oprezno tretira ostvarene uštede i fiskalna poboljšanja iz 2021. i da ih nije uključila u potpunosti u plan za naredne godine.

U tom slučaju, smatra Savet, „bilo bi dobro da se već prvim rebalansom budžeta (koji će uslediti nakon najavljenih parlamentarnih izbora i formiranja nove Vlade) smanji fiskalni deficit u 2022. i to umanjenje onda prenese i na plan za naredne godine“.

Kako je ukazano, brojni problemi postojećeg sistema zarada zaposlenih u opštoj državi ostaju nerešeni i nije opravdano da se na početak njihovog rešavanja čeka do 2025. godine, pa je zato Fiskalni savet predlaži Vladi da se u 2022. umesto sveobuhvatne reforme fokusira samo na goruće probleme koji se mogu rešiti u kratkom roku.

Ukupan godišnji rast plata u javnom sektoru po predlogu Saveta, treba da bude obračunat prema ekonomski objektivnim parametrima (slično sadašnjem indeksiranju penzija), a trebalo bi i da bude uveden javni registar zaposlenih i zarada i da jednake zarade imaju svi koji rade iste poslove u državnoj službi.

Po oceni Fisklanog saveta nejasni su strateški prioriteti javnih investicija i revidirana Fiskalna strategija ne donosi primetna poboljšanja u toj oblasti.

„Ostalo je nedovoljno jasno koji su strateški pravci javnih ulaganja, na osnovu kojih analiza su baš oni odabrani, koliko će od ukupnih izdvajanja za kapitalne rashode biti usmereno na infrastrukturne projekte, koliko na dalje opremanje vojske i policije i drugo. Stoga još jednom pozivamo Vladu da, u svojim zvaničnim dokumentima, jasno iskaže svoje prioritete i planirane projekte u okviru javnih investicija u naredne tri godine“, naveo je Fiskalni savet.

Upozoreno je i da su zanemareni pojedini fiskalni rizici, pre svega od kazni i penala, iako je revidirana Fiskalna strategija u ovoj oblasti napravila odgovarajuće pomake, kao i da je nedovoljno utemeljen plan unapređenja strukture subvencija.