Fiskalni savet: Država potrošila 5,4 milijardi evra na borbu protiv pandemije

S obzirom da je većina ovih sredstava isplaćena iz zaduživanja to je i glavni razlog zašto je javni dug od 2019. do kraja 2021. godine povećan za šest milijardi evra.
Zaključci koje je Fiskalni savet doneo na osnovu analize je da su mere budžetske pomoći tokom krize bile opravdane, ali su one bile i suviše neselektivne i zato ne sasvim ekonomski racionalne. Prema analizi Fiskalnog saveta slični efekti mogli su se postići i sa dve milijard evra manje potrošenih sredstava da su mere bile usmerene na najugroženije segmente privrede i stanovništva.
Paketi budžetske pomoći bili su široko rasprostranjena praksa u Evropi tokom pandemije i oni su prema navodima Saveta bili glavni razlog što su se evropske privrede veoma brzo oporavile od najdublje recesije od Drugog svetskog rata (5,9 odsto prosečan pad BDP u 2020. godini). EU je pretkrizni nivo BDP dostigla u trećem kvartalu 2021., a Srbija još i pre, u prvom tromesečju prošle godine.
Istovremeno, Srbija je prema pisanju Saveta za antikrizni paet mera dala 55 odsto više novca nego uporedive zemlje iz Centralne i Istočne Evrope. Dok je Srbija tokom 2020. i 2021. godine iz budžeta dala 10,5 odsto BDP-a, prosek CIE iznosio je 6,7 odsto BDP-a.
Za zdravstvo vanredno je isplaćeno za 1,1 odsto BDP-a više od proseka CIE, za privredu 0,6 odsto BDP-a, a za stanovništvo čak 2,1 odsto BDP-a više.
Dok su izdvajanja za zdravstvo bila neizbežna, sredstva za podršku privredi pored toga što su bila prevelika, ali i neracionalno raspodeljena.
„Glavni cilj fiskalnih mera za podršku privredi bio je da se spreči prekomeran pad zaposlenosti. Zbog toga je ubedljivo najveći deo budžetskih sredstava i u CIE i u Srbiji isplaćivan po zaposlenom (obično u vrednosti minimalne zarade ili dela minimalne zarade). Uz to, pojedine zemlje (uključujući Srbiju) dodatno su sprovodile i neke druge mere poput odlaganja ili privremenog oslobađanja od poreza. Srbija je za pomoć privredi tokom 2020. i 2021. dala nešto više budžetskih sredstava u odnosu na prosek zemalja CIE (4,8% BDP-a u odnosu na 4,2% BDP-a). Smatramo da ova razlika nije bila opravdana, tim pre što je Srbija zbog specifične strukture svoje ekonomije bila manje pogođena krizom od drugih evropskih pet zemalja. Međutim, još veći problem od veličine izdvojenih sredstava u Srbiji bila je njihova loša raspodela. U zemljama CIE u proseku je oko 75% isplaćene državne pomoći bilo usmereno ka preduzećima pogođenim krizom (kojima je promet pao u rasponu od 20- 50%, ili iz naročito pogođenih oblasti, poput turizma). Za razliku od njih, u Srbiji je manje od 10% sredstava išlo targetirano na naročito pogođene delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, autobuski prevoz, rentakar i drugo), a čak više od 90% sredstava deljeno je nezavisno od ugroženosti preduzeća. Tako se budžetski novac neopravdano odlivao i na preduzeća koja uopšte nisu bila pogođena krizom (apoteke, dostava hrane, IT sektor i drugo). Države CIE su zahvaljujući boljem profilisanju uspele da s nešto manje potrošenih sredstava daju znatno veću pomoć preduzećima pogođenim krizom“, napominje Fiskalni savet.
Ipak, najveći problem antikriznog paketa pomoći je prekomerna i neselektivna pomoć stanovništvu. Uključujući isplate u ovoj godini, stanovništvu je isplaćeno 1,9 milijardi evra. Dok su druge zemlje u regionu isplaćivale pomoć naugroženijim, u Srbiji je to uglavnom bilo linearno i na kraju je potrošeno skoro čeitiri puta više u odnosu na uporedive zemlje.
„Ove očigledne i ogromne razlike tek su jedan u nizu argumenata kojima Fiskalni savet već godinama pokazuje da je ekonomski neopravdano zaduživati sve građane Srbije (s kamatom) da bi se ta sredstva neselektivno delila i onima koji ni po jednom kriterijumu nisu socijalno ugroženi“, navodi Savet u svojoj analizi dodajući da je dve milijarde evra moglo biti ušteđeno da su mere bile folusirane na ugrožene kompanije i građane.
„U 2022. moguća je nova kriza i Srbiji bi sad veoma dobro došla sredstva koja su neracionalno potrošena tokom pandemije. Ekonomske krize nemoguće je predvideti. Nekad se vreme između njih meri decenijama, a ponekad se događaju u veoma kratkom intervalu. Ovaj poslednji, redak scenario upravo bi mogao da se desi tokom 2022. godine. Rat u Ukrajini uz već prisutnu visoku inflaciju i energetsku dovešće do nove ekonomske nestabilnosti evropskih zemalja koja bi se praktično nadovezala na zdravstvenu krizu. Premda se javne finansije Srbije i dalje mogu načelno oceniti kao stabilne, prekomerna i suviše neselektivna potrošnja iz prethodne dve godine bila je pogrešna. Ne samo što je zbog toga javni dug povećan za oko dve milijarde evra više nego što je bilo neophodno (taj dug će u narednim godinama vraćati poreski obveznici), već su tako i nepotrebno umanjeni raspoloživi mehanizmi ekonomske politike u mogućoj novoj krizi“, upozorava Fiskalni savet.