Foto: EPA-EFE/ SALVATORE DI NOLFIIseljavanje stanovništva iz Srbije, čak i uz relativno visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko četiri odsto, verovatno će se povećavati ukoliko Vlada Srbije ne preduzme efikasne mere koje će to sprečiti“, naveo je Fiskalni savet u detaljnoj analizi „Migracije sa Istoka na zapad Evrope: Da li Srbija može da odoli naletima vetra“?
Analiza pokazuje da bi Srbiju u narednih pet godina (2021-2025) moglo godišnje da napušta od 1,2 odsto do 1,3 odsto stanovništva radnog uzrasta, a sada je emigracija oko jedan odsto.
Ova procena lako bi se, kako se navodi, mogla pokazati i kao konzervativna, jer se u mnogim zemljama EU najavljuje ubrzana liberalizacija zapošljavanja stručne radne snage iz zemalja van Unije.
„Rastući trend emigracija iz Srbije moguće je u narednih pet godina zaustaviti i preokrenuti, ali će za to biti potrebno da se uspešno sprovedu sveobuhvatne reforme koje Vlada godinama ne uspeva, praktično ni da pokrene“, naveo je Fiskalni savet.
Jačanje institucija, suzbijanje korupcije, poboljšanje vladavine prava uz poboljšanje kvaliteta javnih usluga (reforme zdravstva, školstva i drugo) mogli bi da zaustave dalji porast emigracija, odnosno da ih smanje tokom narednih pet godina za 10 odsto do 15 odsto u odnosu na njihov sadašnji nivo.
„Empirijski nije utemeljeno očekivanje da će brže povećanje zarada u Srbiji znatno umanjiti, ili čak rešiti problem emigracija“, naveo je Fiskalni savet.
Ističe se da čak ni hipotetičko povećanje prosečne plate na 900 evra do kraja 2025. godine ne bi moglo da spreči dalje povećanje emigracija iz Srbije u narednim godinama, već samo blago da ublaži trend njihovog budućeg rasta.
Ovaj rezultat, kako se navodi, ne bi trebalo da predstavlja toliko iznenađenje jer ni zemlje koje su već imale sličan rast zarada u prošlosti, kao Rumunija, nisu rešile problem iseljavanja stanovništva, nego je taj problem postao još veći.
Ogromne emigracije mladog i obrazovanog stanovništva u razvijene zemlje Zapadne Evrope predstavljaće u narednoj deceniji možda i najveći ekonomski i fiskalni problem većine zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) uključujući i Srbiju, ocenio je Fiskalni savet.
Migracije iz CIE u Zapadnu Evropu snažno rastu sa godinama iako je u prethodnim decenijama došlo do osetnog poboljšanja životnog standarda u CIE.
Prosečan BDP po stanovniku u CIE bio je u 2000. godini na nivou od tek 38 odsto onog u zemljama Zapadne Evrope, ali tada su emigracije bile tri puta manje u odnosu na 2017. godinu kada je BDP po stanovniku dostigao 60 odsto Zapadne Evrope, ukazao je Fiskalni savet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
