Fiskalni savet: Nepoznato kako je država potrošila pola milijarde evra prošle godine

Za polovinu su objavljene odluke u Službenom glaniku, ali druga polovina ili čak 500 miliona evra, navodi Fiskalni savet, je potrošena pod oznakom poverljivo i ne zna se ko je i na šta potrošio.

„Osnovni problem je to što su ove procedure daleko manje transparentne od procedura po kojima se usvajaju budžet i rebalans, pa samim tim i prolaze mnogo blaži stepen kontrole.
Za upotrebu tekuće rezerve, zapravo, potrebno je samo da Vlada donese rešenje na sednici, dok trošenju iz budžeta i rebalansa legitimitet daje Narodna skupština“, napominje se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Sredstva potrošena preko tekuće budžetske rezerve u 2022. praktično su dvostruko veća od maksimuma na koji ukazuje Zakon o budžetskom sistemu.

„Naime, članom 69 Zakona o budžetskom sistemu propisan je maksimalni iznos koji može biti opredeljen na ime tekuće budžetske rezerve i on iznosi “najviše četiri odsto ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu“.
Iznos od četiri odsto prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine u Zakonu o budžetu za 2022. godinu prevodi se u oko 60 milijardi dinara, dok je tekućom budžetskom rezervom u 2022. godini preraspodeljeno preko 120 milijardi dinara“, navodi se u oceni Saveta.

Od milijardu evra potrošenih preko tekuće budžetske rezerve čak polovina je imala oznaku poverljivo, ali svega 2,5 odsto je potrošeno u sektoru bezbednosti.

„Preostalih 97,5 odsto, ili preko 59 milijardi dinara, preraspodeljeno je između organa van bezbednosnog sektora, tj. u okviru različitih ministarstva, Vlade, upravnih okruga i dr. čija je delatnost po definiciji javna“, smatraju u Fisklanom savetu.
Prema njihovoj analizi oko 100 miliona evra je potrošeno za nabavku energenata na međunarodnom tržištu.
Nešto više od 30 miliona evra su povezali sa vanrednim prebacivanjem novca Republičkoj direkciji za robne rezerve kako bi se interventno popunile robne rezerve.

„Ubedljivo najveći deo ostaje potpuna nepoznanica; konkretno, za preostalih skoro 44 milijarde dinara (oko 370 miliona evra) na osnovu informacija iz Završnog računa ne može se ući ni u kakav trag u koje oblasti su otišle i za koje namene. Za najveći deo, zapravo, ne može se čak utvrditi ni koji budžetski korisnik ih je realizovao, pošto su budžetski korisnici koji su učestvovali u transakcijama generički nazvani „Organi državne uprave, upravni okruzi i Vlada“, bez ikakve bliže odrednice“, zaključuje Savet uz pitanje koje to transakcije javne uprave koje nisu usmerene na sektor bezbednosti mogu da se klasifikuju kao strogo poverljive.

Osim toga, Savet ocenjuje da završni račun za 2022. godinu ukazuje na ozbiljne propuste u planiranju budžetskih rashoda.

Prema njihovoj oceni, rashodi su probili inicijalni budžetski okvir za čak 262,2 milijarde dinara (što je preko 2,2 milijarde evra). Ovo je odstušanje od 15 odsto od originalnog budžeta, najvećim delom zbog toga što su neto budžetske pozajmice izvršene u iznosu koji je bio 15 puta veći od planiranog.

„Do ovako velikog propusta došlo je zbog toga što Vlada budžetom za 2022. uopšte nije bila predvidela izdatke za pokrivanje gubitaka i Srbijagasa i EPS-a, što je bila jedna od glavnih kritika Fiskalnog saveta na taj dokument. Pored toga, izvršenje pojedinih rashoda znatno je probilo budžetski okvir zbog toga što su naknadno usvajane fiskalne mere mimo standardnih procedura, pri čemu su nove mere u oblasti populacione politike najavljene svega par dana nakon što je usvojen budžet za 2022. godinu“. navodi se u Oceni završnog računa.

Neto budžetske pozajmice su planirane na 13 milijardi, a ostvarene u visini čak 202,2 milijarde dinara.
Ovde je obuhvaćena državna pomoć Srbijagasu i EPS-u od skoro 190 milijardi dinara (1,6 milijardi evra).

Takođe, Vlada je nedugo nakon usvajanja budžeta za 2022. godinu donela niz fiskalnih mera kojim je mimo plana predviđeno trošenje oko 50 milijardi dinara. Ovi troškovi su uključeni u budžet tek rebalansom budžeta krajem 2022. godine.

I na rashodnoj strani Savet je uočio značajna odstupanja u pojedinim delovima budžeta.

To se pre svega odnosi na projekte zaštite životne sredine koji nisu realizovani kako je planirano.
Za projekat „Čista Srbija“ planirano je 12,5 milijardi dinara, a potrođno je svega 4,7 milijardi ili 38 odsto.

Taj plan je obuhvatao izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i deponija sa tretmanom čvrstog otpada u 69 jedinica lokalne samouprave.
I drugi programi vezani za ekologiju nisu realizovani u iznosu koji je planiran.

I kod saobraćajne infrastrutkure zabeleženo je manje trošenje sredstava nego što je planirano.
Recimo za projekat izgradnje obilaznica i tunela na auto-putevima je potrošeno 1,2 milijarde dinara od planiranih četiri milijarde. Na izgradnju deonice autoputa Niš-Pločnik potrošeno je šesto miliona od planiranih 4,1 milijardu dinara.

Za šest projekata izgradnje rečne infrastrukture planirano je 5,5 milijardi, a izvršena tek jedna milijarda dinara. Za rekonstrukciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad bilo je planirano 1,5 milijardi dinara, ali po završnom računu ništa nije izvršeno.

Na kraju, za eksproprijaciju zemljišta radi izvođenja infrastrukturnih radova planirano je 23 milijarde, a potrošeno 18 milijardi dinara.