Za penzionere najbolje usklađivanje sa cenama i BDP-om

Krajem prošle godine izmenjen je Zakon o PIO kojim je ukinuta indeksacija penzija sa troškovima života i uvedeno je prilagođavanje u zavisnosti od mogućnosti u državnoj kasi što je naišlo na veliko negodovanje i osudu stručne javnosti. Vlasti su se branile da je to učinjeno da bi se dodatno povećale penzije kao i da će trajati svega godinu dana, odnosno da će od 2020. godine biti vraćeno indeksiranje. Zato je Fiskalni savet sačinio analizu mogućih varijanti prilagođavanja penzija koji bi bili fiskalno održivi, a opet dovoljno izdašni prema penzionerima.

U analizi Saveta se navodi da svi rezultati se zasnivaju na pretpostavci da  “neće doći do kontraproduktivnih ili populističkih izmena penzijskog zakona iz 2014. godine. Ukoliko bi bile usvojene kontraproduktivne zakonske izmene, poput populističkih zahteva za ukidanje ili ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje – ponovo bi došlo do finansijske destabilizacije i ranije izložene formule za usklađivanje penzija ne bi više bile ekonomski održive”, upozoravaju u Fiskalnom savetu. Taj zakon iz 2014. izjednačio je starosnu dob za penzionisanje žena i muškaraca na 65 godina starosti i ponovo je uveo penale za prevremeno penzionisanje.

U analizi Fiskalnog saveta ističe se da formula za usklađivanje penzija treba da obezbedi rast penzija u skladu sa privrednim rastom. Oni pri tome upozoravaju da se u periodu od 2020. do 2030. godine očekuje porast broja osoba starijih od 65 godina za oko četiri odsto, odnosno smanjenje broja radno sposobnih osoba od 20 do 64 godine za preko 10 odsto. Zato računica kaže da bi nova formula za usklađivanje penzija trebalo da cilja rast prosečne penzije za oko 0,5 odsto sporiji od stope privrednog rasta u narednoj deceniji.

Savet predlaže nekoliko rešenja za usklađivanje penzija po ugledu na evropsku praksu. Jedna mogućnost je da se penzije usklađuju sa inflacijom i rastom BDP-a preko dva odsto, umesto prethodnih četiri dosto rasta BDP-a, što su predlagala neka penzionerska udruženja.

Projekcije Fiskalnog saveta pokazuju da bi, osim u slučaju nastanka vanredno velike ekonomske krize, ova formula za usklađivanje penzija mogla da bude ekonomski održiva u narednim godinama. Takođe je moguće propisati „švajcarsku formulu“ za usklađivanje penzija što znači usklađivanje 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom zarada, što smo i imali do 2006. godine kada je ukinuta, kako se navodi u analizi Saveta na insistiranje Svetske banke, i kada se prešlo na usklađivanje sa cenama što je naišlo na negodovanje penzionera.

Još jedna moguća formula je da se umesto prosečne zarade penzija veže za masu zarada i ukupno naplaćene penzijske doprinose. “Na ovaj način bi se proširila veza između standarda penzionera i standarda radnika, tako da pored prosečne zarade obuhvata i šire trendove na tržištu rada, poput stope zaposlenosti i borbe protiv sive ekonomije i neprijavljenih radnika”, objašnjavaju u Savetu napominjući da bi ovakva formula pružila stabilnost u periodu demografskog starenja nacije.

Nakon primene svih predloženih formula na prethodnu deceniju, najviše procente usklađivanja penzija dala bi formula sa inflacijom i rastom BDP-a.

U Fiskalnom savetu navode i neophodnost automatskih stabilizatora koji bi ograničili rast penzija u slučaju kriza. U trenutnom Zakonu o budžetskom sistemu propisana je gornja granica učešća penzija u BDP-u od 11 odsto.
U analizi Saveta navodi se da je potrebno zakonski ograničiti da se ukupni rashodi za penzije kreću u koridoru od 9,5 do 10,5 odsto BDP-a.

Ukinuti diskreciona davanja penzionerima

Izmenama Zakona o PIO iz septembra 2018. godine Vladi je data diskreciona mogućnost da, u skladu sa svojim političkim preferencijama, pojedinim penzionerima isplaćuje novčano uvećanje uz penziju, do ukupnog iznosa sredstava od 0,3 odsto BDP godišnje.

“Na ovaj način se podriva integritet i višedecenijski karakter penzijskog osiguranja koji podrazumeva čvrstu vezu između uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i visine penzije. Zato Fiskalni savet još jednom poziva da se ova diskreciona mogućnost ukine i da se socijalni aspekti penzijskog sistema rešavaju na sistemski način, u vidu instituta zakonski zagarantovanog iznosa minimalne penzije”, apeluju u Savetu.