Fiskalni savet: Predlog budžeta ekonomski dobar, ali premalo novca za socijalu; za glavne infrastrukturne projekte nema redovnih procedura

U oceni predloga budžeta, danas objavljenoj, Savet ističe da se on donosi uoči prevremenih parlamentarnih izbora, pa ako se oni dese, nakon formiranja nove Vlade uobičajeno je da se donese rebalans budžeta kojim će se obuhvatiti promene u ekonomskoj politici.

“Posmatrano iz tog ugla, predloženi budžet imao bi privremenu, tj. prelaznu funkciju – i onda bi se za njega moglo reći da je izrađen u skladu s dobrom fiskalnom praksom”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

U oceni se ističe da su prihodi i rashodi za narednu godinu kredibilno planirani, ali da neke projekcije treba dodatno razjasniti.

Recimo, Savet ističe da projektovni prihodi od PDV-a deluju previše optimistično, jer se planira njihov rast veći od rasta potrošnje, iako je u ovoj godini došlo do pada efikasnosti naplate ovog poreza.
Ipak, oni napominju da su neki drugi prihodi potcenjeni, tako da ukupni poreski prihodi ne bi trebalo da budu ugroženi.

Savet napominje da se kod nekih budžetskih rashoda već sada može videti da će biti probijen okvir, poput subvencija za putarska preduzeća, socijalna davanja, a moguće i subvencija za poljoprivredu.
Recimo, za poljoprivredu se planira približno isto davanje kao u ovoj godini, s tim što će se na ime refakcija dela akcize za gorivo dati iz budžeta 14 milijardi dinara, a istovremeno će smanjiti subvencije za 13 milijardi dinara.
Međutim, nije jasno kako će država smanjiti subvencije kada je povećan limit sa 20 na 100 hektara za dobijanje podsticaja po hektaru.

Oni primećuju i da je za socijalne izdatke u sledećoj godini planirano svega 2,5 milijarde dinara više nego ove godine, što prema oceni Saveta, nije dovoljno.
Oni smatraju da će za dečiju zaštitu biti potrebno još oko 50 miliona evra, a za boračko-invalidsku zaštitu još oko 20 miliona evra.

Savet pozdravlja planirana visoka izdvajanja za javne investicije od više od pet milijardi evra ili 6,9 odsto BDP-a. Tako će četvrtu godinu zaredom izdvajanja za javne investicije biti oko sedam odsto BDP-a što je više od proseka CIE zemalja i znači smanjenje zaostatka u kvalitetu infrastrukture.
Uporedo sa rastom rashoda za infrastrukturu raste i broj projekata koji se vode mimo standardne procedure.

“Srbija „na papiru“ ima veoma dobru i transparentnu proceduru za selekciju i upravljanje javnim investicijama. To podrazumeva izradu rigoroznih studija opravdanosti, pozitivnu ocenu Revizione komisije, odabir projekata zasnovan na objektivnim kriterijumima, i brojne druge, jasno definisane procese u svim fazama projekata (čak i nakon njihovog završetka). Iako su ove procedure veoma razrađene i napredne, veliki deo javnih investicija u Srbiji zapravo se ne realizuje preko njih”, napominju oni.

Oni podsećaju da je 2020. usvojen zakon o posebnim postupcima za tzv. linijske projekte kojim je predviđeno da se projekti koji dobiju oznaku „posebnog značaja za Srbiju“ mogu sprovoditi po posebnim i skraćenim postupcima, čime se zaobilazi standardna regulativa.

Gotovo svi najveći infrastrukturni projekti u zemlji se vode na osnovu ovog zakona. Fiskalni savet procenjuje njihovu vrednost na oko 8,4 milijarde evra.
Ovaj zakon je ukinut pod pritiskom EU u maju ove godine, ali svi projekti započeti pod njim biće i završeni po tom propisu.

I mada je sporni zakon, prema kome se strateški partner, odnosno izvođač radova mogao birati direktnom pogodbom, ukinut, u Skupštini, uporedo sa Zakonom o budžetu nalazi se i posebni zakon o EXPO 2027. kojim se takođe zaobilazi Zakon o javnim nabavkama. Prema ovom zakonu gradiće se projekti u okviru svetske izložbe i Nacionalni stadion, tako da prema proceni Saveta više od 10 milijardi evra vredni projekti će se graditi mimo standardnih procedura.

Krajnji rezultat budžeta za 2024. godinu je deficit od 197 milijardi dinara ili oko 2,2 odsto BDP-a, što je smanjenje za 30 milijardi dinara ili 0,6 odsto BDP-a u odnosu na ovu godinu.
Javni dug će se tako povećati u apsolutnom iznosu, ali će se u odnosu na BDP smanjiti na nešto ispod 52 odsto sa 53,3 odsto koliko se očekuje na kraju 2023. godine.

Fiskalni savet ocenjuje da je smanjenje deficita moglo biti i veće kako bi se osigurala makroekonomska stabilnost i lakše stiglo do deficita od 1,5 odsto BDP-a koliko je maksimalno propisano fiskalnim pravilima.