Foto: FoNet/Zoran Mrđa
Predloženi budžet Srbije za 2021. zbog velikih neizvesnosti koje donosi naredna godina trebalo je da bude planiran restriktivnije, sa deficitom od dva odsto bruto domaćeg prizvoda (BDP), jer lako može da ne bude ostvaren planirani rast BDP-a od šest odsto, upozorio je danas Fiskalni savet.
Vlada Srbije je predlogom budžeta za 2021. predvidela deficit na republičkom nivou 178,5 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a, i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijarde, ali bi, po oceni Saveta, u slučaju nižeg privrednog deficit mogao biti oko četiri odsto BDP-a a učešće javnog duga u BDP-u umesto da se zakoči nastavilo bi da raste na više od 60 odsto BDP-a.
„Ukoliko se u 2021. nastave i nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi (svakako manji) paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije. Zbog toliko mnogo neizvesnosti ocenjujemo da je budžet za 2021. trebalo opreznije da se planira, s deficitom do dva odsto BDP-a kako smo preporučivali Vladi u novembru 2020. godine“, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga zakona o budžetu.
To se, po proceni tog nezavisnog tela, moglo postići pre svega zamrzavanjem zarada u javnom sektoru (ili njihovom minimalnom indeksacijom), kao i odlaganjem ili odustajanjem od projekata koji u 2021. nisu hitni (veoma veliki troškovi opremanja bezbednosnog sektora, izgradnja aerodroma u Trebinju, subvencije za elektronske fiskalne kase, subvencije taksi prevoznicima, povećana izdvajanja za privlačenje investitora i drugo).
Preporučeno je Vladi da projekte iz 2021. koji nisu prioritetni počne da realizuje tek kada se uveri ili ako se uveri u snažan privredni oporavak.
Savet je predložio da projekti koji su važni za zdravlje i kvalitet života stanovnika, kao i za privredni oporavak (opremanje zdravstvenog sistema, investicije u osnovnu infrastrukturu i drugo) budu u realizovani što efikasnije.
Takodje je predlog Saveta da Vlada sačeka nekoliko meseci pre nego što počne da troši budžetirana sredstva za projekte koji utiču na povećanje deficita, a nisu značajni za privredni rast i zdravlje stanovnika i mogu se lako odložiti.
„Potrebno je da plate u javnom sektoru duži niz godina rastu sporije od privrednog rasta (i od plata u privatnom sektoru), a da se najvažnija javna i državna preduzeća napokon temeljno restrukturiraju. Iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da će to biti veliki izazov“, istakao je Savet.
Planirani rast penzija od 5,9 odsto u idućoj godini Savet „uslovno“ podržava iako nije, kako je ocenjeno, opravdan trenutnim ekonomskim kretanjima, pa je preporuka da se Vlada pridržava „švajcarske“ formule u utvrdjivanju rasta penzija i posle završetka krize.
Ocenjeno je da će izdvajanja za plate u javnom sektoru u 2021. biti neodrživo visoka, oko 0,6 odsto BDP-a iznad njihovog ravnotežnog nivoa.
„Postoje dve ključne razlike zbog kojih je problem prevelikih izdvajanja za plate u javnom sektoru daleko opasniji od izdvajanja za penzije. Prva – rast plata znatno više je odstupio od privrednog rasta nego rast penzija, a druga – veliki problem s platama u javnom sektoru je to što one (za razliku od penzija) nisu sistemski uredjene i njihov rast nije povezan sa objektivnim ekonomskim parametrima (uvodjenje sveobuhvatnog sistema platnih razreda ponovo je odloženo za 2022. iako je prvobitno bilo najavljeno još za 2015. godinu)“, naveo je Fiskalni savet.
Savet smatra da su u predloženom budžetu za iduću godinu rashodi za subvencije (uključujući i neto budžetske pozajmice) neuobičajeno veliki – oko 0,8 odsto BDP-a iznad njihovog dugoročno održivog nivoa, a da nije objašnjena konkretna namena velikog dela tih sredstava.
„Po svemu sudeći državna pomoć Er Srbiji jedan je od važnih razloga za vanredno povećanje subvencija u 2021. godini. Detaljnija analiza pokazuje da je zdravstvena kriza bila samo okidač za isplatu te pomoći, a da je glavni deo onoga što se sada pokriva iz budžeta zapravo nastao usled višegodišnjeg neuspešnog poslovanja ovog preduzeća“, naveo je Savet.
Svake godine, kako je upozorio Fiskalni savet, pojavljuju se neka javna i državna preduzeća kojima je potrebna pomoć iz budžeta zbog nagomilanih dugova i obaveza usled neuspešnog poslovanja.
Upozoreno je i da su ponovo zapostavljena ulaganja u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.
Dobri elementi predloženog budžeta su, smatra Savet, što je planiran rast izdvajanja za javne investicije i one će iznositi 274 milijarde dinara, a na nivou konsolidovane države oko 330 milijardi dinara (oko 5,5 odsto BDP-a).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
