Fiskalni savet predložio reformu poreza na dohodak građana

„Zakon o porezu na dohodak građana nejednako oporezuje srodne kategorije prihoda, propisuje skromne olakšice za radnike sa niskim i neredovnim primanjima i potpuno izostavlja poreske kredite za izdržavane članove porodice“, navodi se u predlogu za izmenu tog zakona.

Dodaje se da su tokom prethodnih godina stvoreni tehnički preduslovi za modernizaciju i implementaciju poreske reforme kojom bi svi oblici prihoda od rada (zarade, privremeni i povremeni ugovori, autorski angažmani, ugovori o delu) bili ravnomerno tretirani i progresivno oporezovani, dok bi prihodi od kapitala bili oporezovani po jedinstvenoj poreskoj stopi.

Fiskalni savet je naveo da je analizirao reformu poreskog rasterećenja radnika sa nižim primanjima i onih sa izdržavanim članovima domaćinstva, uz očuvanje ravnoteže državnog budžeta.

Predložen je poreski kredit od 2.500 dinara mesečno za svako izdržavano lice i primena neoporezivog cenzusa u slučaju doprinosa za zdravstvo na teret zaposlenog, pri čemu bi manjak u fondu zdravstva bio naknadno nadomešćen.

Reforma bi podrazumevala povećanje nominalne poreske stope sa 10 odsto na 15 odsto, uz povećanje neoporezivog cenzusa sa 18.300 na 26.000 dinara mesečno.

Drugi način reforme bi, kako se navodi, podrazumevao povećanje nominalne poreske stope sa 10 odsto na 20 odsto uz povećanje neoporezivog cenzusa sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno.

„Reforma sa povećanjem stope na 15 odsto i neoporezivog cenzusa na 26.000 dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20 odsto i cenzusom od 40.000 dinara učinila srpski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistemom u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke“, naveo je Fiskalni savet.

Oba pristupa reformi bi, kako se ističe, omogućila značajno rasterećenje ispodprosečnih zarada i poreskih obveznika sa izdržavanim članovima porodice, pa bi oko 40 odsto domaćinstava osetilo smanjenje poreza, za blizu 50 odsto poresko opterećenje se ne bi osetnije promenilo,
dok bi se porez povećao za nešto više od 10 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima.

Najznačajnija poreska rasterećenja bila bi fokusirana na domaćinstvima sa decom, oko 70 odsto bi osetilo smanjenje poreza i povećanja dohotka, za oko 20 odsto bi poresko opterećenje ostalo nepromenjeno, dok bi se poresko opterećenje povećalo za oko 10 odsto domaćinstava sa decom koja ostvaruju najviša primanja.

Reforma bi omogućila osetno smanjenje nejednakosti u zavisnosti od tipa reforme i smanjenje relativne stope siromaštva.

Otklanjanje nepravičnosti u trenutnom sistemu bi pozitivno uticalo na, kako se navod i poreski moral u društvu, čime bi se osnažili napori za suzbijanje sive ekonomije.

„Konkretni reformski modeli koje smo analizirali nisu jedini mogući već predstavljaju ilustrativne primere sa ciljem da stimulišu širu društvenu diskusiju o potrebi sistemske reforme poreza na dohodak građana“, naveo je Fiskalni savet.