Fiskalni savet Srbije upozorio je da bi se najavljeno povećanje plata i penzija u 2017. godini, uz sve nerešene strukturne probleme javnih finansija Srbije, moglo pokazati kao preuranjeno.
To je izrečeno u izveštaju o oceni fiskalnih kretanja i strukturnih reformi u 2016. godini.
Budžetski deo fiskalne konsolidacije za sada se sprovodi dobro, ali reformski deo koji je presudan za trajno ozdravljenje javnih finansija Srbije ozbiljno kasni, smatra Fiskalni savet.
Ne umanjujući značaj postignutih budžetskih poboljšanja, Fiskalni savet ističe da bi ostvareni fiskalni rezultat u 2016. trebalo posmatrati iz ugla opšteg stanja domaćih javnih finansija, koje još nije ni blizu dobrog.
Pravilno tumačenje dosadašnjih rezultata fiskalne konsolidacije utoliko je važnije kad se stavi u kontekst najavljenog povećanja plata i penzija u 2017. godini, pošto se ovaj rast rashoda, uz sve nerešene strukturne probleme javnih finansija Srbije, može veoma lako pokazati kao preuranjen.
Fiskalni deficit u 2016. godini iznosiće oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je veoma dobar rezultat, jer ćebiti upola manji nego što je bilo planirano za ovu godinu.
Na osnovu dosadašnjih kretanja prihoda i rashoda opšte države, uzimajući u obzir i najavljeno povećanje rashoda države krajem godine za oko 200 miliona evra, preuzimanje duga Petrohemije i isplatu jednokratne pomoći penzionerima, procenjujemo da će fiskalni deficit u 2016. godini iznositi oko 700 miliona evra.
Spuštanje deficita na oko dva odsto dodatno dobija na značaju, jer obezbeđuje blago smanjenje javnog duga u odnosu na BDP godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno.
Srbija je sa javnim dugom od 74-75 odsto BDP i dalje veoma zadužena i dovoljan je samo jedan novi spoljni „šok“ da se ponovo nađe na korak od izbijanja krize javnog duga, ukazuje Fiskalni savet.
Da bi se javni dug spustio na bezbedniji nivo od najviše 60 odsto BDP, nužno je da se deficit u srednjem roku dodatnim uštedama smanji na oko 0,5 odsto BDP, a zatim još nekoliko godina zadrži na tako niskom nivou.
Dobar fiskalni rezultat u 2016. godini nije postignut smanjenjem javnih rashoda do nivoa koji odgovara snazi domaće privrede, već iznenađujuće velikom naplatom javnih prihoda – čija održivost nije potpuno izvesna.
Odlaganjem reformi javnog sektora, pre svega javnih i državnih preduzeća, i dalje prete isti fiskalni rizici koji bi u narednim godinama mogli praktično da ponište dosadašnje dobre rezultate fiskalne konsolidacije, upozorava Fiskalni savet.
Fiskalni savet ukazuje i da je sprovođenje reformi gotovo potpuno stalo u 2016. godini, pri čemu je verovatno jedina „svetla tačka“ bilo povećanje javnih investicija.
Održivost postignutih fiskalnih rezultata, a zatim i dalje smanjenje fiskalnog deficita, presudno će zavisiti od istrajnosti u sprovođenju reformi javnog sektora, i to reforme javnih i državnih preduzeća kao što su EPS, Srbijagas, RTB Bor, Azotara, a potom od modernizacije i jačanja kapaciteta Poreske uprave, dovođenja u red neodrživih finansija pojedinih lokalnih samouprava i lokalnih javnih preduzeća.
Potrebno je sprovesti reformu javne uprave kroz optimizaciju broja i strukture zaposlenih, uz reformu sistema plata i povećanja javnih investicija sa sadašnjih tri na preko četiri odsto BDP.
Izuzev javnih investicija, koje u 2016. godini beleže primetan rast, nijedna od preostalih važnih reformi ne sprovodi se potrebnom brzinom, što se već odražava na rast rashoda budžeta.
U ovoj godini, zbog lošeg sprovođenja racionalizacije broja zaposlenih izdaci za plate probiće budžetski plan, a na naplatu ponovo stiže i deo troškova iz nereformisanih državnih preduzeća.
Fiskalni rizici u narednim godinama koje je već sad moguće identifikovati potiču od sistemski lošeg poslovanja Azotare, MSK i RTB Bora, dodaje se u izveštaju.
Osim što racionalizacija broja zaposlenih neće dati planirane uštede, sporno je i to što nije sprovođena na dobar i prvobitno zamišljen način.
Prema budžetskom planu za 2016. godinu, broj zaposlenih u opštoj državi trebalo je da se smanji za gotovo 30.000, ali analize Fiskalnog saveta pokazuju da je to smanjenje bilo znatno manje, oko 10.000.
Daleko važnije od ostvarenja ovog cilja je to što racionalizacija broja zaposlenih u ovoj, baš kao i u 2015. godini, nije ni načelno sprovođena onako kako je taj process prvobitno bio zamišljen.
Rešavanje statusa i reforma preduzeća u privatizaciji nisu sprovedeni u 2016, zbog čega se fiskalni rizik usled njihovog lošeg poslovanja povećava.
Finansije lokalnog nivoa vlasti nisu pod kontrolom – iako se formalno beleže približno izbalansirani budžeti, suštinski postoje veliki problemi.
Detaljnijom analizom izvršenja budžeta četiri najveća grada u Srbiji – Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca – uočili smo da Niš i Kragujevac imaju potpuno neodržive budžete i ozbiljne propuste u budžetskom procesu.
Ta dva grada godinama unazad godišnji plan rashoda prave na osnovu nerealnih projekcija prihoda i na taj način samo se prividno prikazuje izbalansiran budžet.
Kao najpozitivniji trend na rashodnoj strani budžeta u 2016. godini jasno se izdvaja efikasnije izvršenje javnih investicija, navode u Fiskalnom savetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
